Институт за кукуруз Земун Поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{ВикиБиб2015}}
{{Инфокутија Музеј
|име = Институт за кукуруз „Земун поље”Поље”
|оригинално_име =
|слика = МРИЗП.JPG
|наслов = Институт за кукуруз „Земун поље”Поље”
|држава = {{застава|Србија}}
|град = [[Београд]]
Ред 22:
|превоз =
|мрежа =
|веб = www.mrizp.rs
|адреса = Слободана Бајића 1, Земун пољеПоље, Земун - Београд
}}
'''Институт за кукуруз "Земун пољеПоље"''' (у даљем тексту: Институт) је научноистраживачка установа у [[Београд|београдском]] насељу [[Земун пољеПоље]]. Своју делатност обавља у области истраживања у биотехничким наукама, селекције, семенарства, развоја хибрида [[Кукуруз|кукуруза]] високог потенцијала родности и квалитета за различите агроеколошке услове, основних истраживања у примењеним и развојним програмима у оплемењивању, производњи семена, гајења и коришћења кукуруза и [[Соја|соје]], развоја ЗП система производње кукуруза и соје са циљем добијања стабилних и високих приноса у различитим агроеколошким условима гајења, производње масовног и комерцијалног семена, сушења, дораде, испитивања квалитета, складиштења, као и продаје комерцијалног и основног ЗП хибридног семена кукуруза и ЗП сорти соје, развијања процедура и метода искоришћавања кукуруза и соје за исхрану домаћих животиња и индустријску прераду, развоја и примене различитих, научних програма и пројеката са циљем унапређивања производње кукуруза и соје у земљи и иностранству, те школовања и обучавања стручњака са циљем повећања производње и коришћења кукуруза и соје. <ref name="kukuruz">КУКУРУЗ на прагу трећег миленијума : сећања, казивања и предвиђања / [аутори научни радници Института за кукуруз "Земун Поље" ; уредници Чедомир Раденовић, Миодраг Сомборац]. - [1. изд.]. - Београд : Институт за кукуруз "Земун Поље" : Парал, 2000 (Суботица : Birografika). - 173 стр.</ref>
== Историјат ==
 
Институт је основан [[1945]]. године, најпре под називом Савезни завод за оплемењивање и производњу биља. Након неколико наредних промена назива, [[1961]]. установљен је назив под којим је и данас познат.<br />
Почетне фазе развоја програма оплемењивања кукуруза обележила је колекција изворних материјала за оплемењивање и концентрација већег броја стручњака у овој области у тадашњој [[Југославија|Југославији]]. Почетком 50-тих година 20. века започето је стварање самоплоднихсамооплодних линија употребом локалних популација као изворних материјала. [[1953]]. године уследило је повезивање групе истраживача Института са тада водећим универзитетима и колегама у [[САД]]. Од тог периода у Институту су постојале нове фазе оплемењивања кукуруза, које је карактерисало увођење нових хибрида са побољшаним својствима: хибрида са повећаном јачином корена и чврстином стабла, хибрида са повећаном брзином отпуштања влаге у периоду сазревања, хибрида са ниже насађеним клипом, хибрида са квалитетнијом семенском производњом, хибрида са већом толерантношћу на услове стреса, итд.
У периоду [[1960]]-1961. радило се на тестирању првих линија кукуруза добијених из домаћих сорти, док су амерички дволинијски хибриди коришћени као тестери. У периоду [[1964]]-[[1966]]. регистрована је серија четворолинијских хибрида. 1964. године први регистровани хибрид Института био је хибрид ЗП 755. [[1969]]. годину карактерише и први извоз семена хибрида кукуруза. Услед појаве све озбиљније конкуренције и промена на тржишту, паралелано са престанком финансирања из државног буџета, али и стварањем високородних дволинијских (SC) хибрида, Институт се све више организовано бави маркетиншким активностима.<br />
Након рада на оплемењивању кукуруза нормалног квалитета зрна, 70-тих година 20. века започет је рад и на оплемењивању кукуруза специфичних својстава. Институт до данас карактерише 40 признатих хибрида кукуруза шећерца, а први хибриди кукуруза кокичара регистровани су [[1983]]. године. У периоду [[1990]]-[[1997]]. године Институт је прешао на систем организације производње, што је подразумевало уговорену производњу и дораду семена, а у исто време и њихово плаћање и продају семена.<br />
Ред 77:
== Научноистраживачки рад ==
 
Програм научноистраживачког рада Института реализује се у оквиру пројеката, у чије остваривање су активно укључени тимови различитих специјалности - из области оплемењивања, [[Молекуларна биологија|молекуларне биологије]], [[фитопатологија|фитопатологије]], [[технологија|технологије]], [[Биохемија|биохемије]], моделирања експеримената, израде електронских база података и њихове обрадомобраде. 2009. године основан је и експериментално-развојни погон за производњу функционалне хране. Ово се првенствено односи на особе са специфичним потребама по питању исхране. 2015. године зепочета је производња кукурузног [[Брашно|брашна]] без [[Глутен|глутена]], које у себи има повећан садржај [[Антиоксиданс|антиоксиданаса]].
 
Библиотека Института основана је [[1946]]. године. Она се од 1997. године води у централном регистру [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“|Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"]].<ref name="institut">ИНСТИТУТ за кукуруз "Земун Поље" : јуче, данас, сутра / [уредници Славца Станковић, Драгана Игњатовић-Мицић, Ненад Делић]. - Земун : Институт за кукуруз "Земун Поље", 2015 (Београд : Litho-art studio). - XIII, 131 стр.</ref>