Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена

Устанак, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић]], такође познат као ''Змај од Босне'', представља незадовољство босанских [[Бег|бегова]] против централне власти у Цариграду. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[Први српски устанак|српског]] и босанског устанка је у томе што су први хтели да се искорени [[опресија|зулум]] а други су хтели да остане стање какво је до тада постојало. Покрет Хусеина [[1831]]/[[2]]. никада није ишао за тим да се Босна издвоји из турске заједнице и да се одрекне [[Махмуд II|султана]]. Сам Хусеин тражио је потврду свог везирског чина од султана и [[Висока порта|Порте]]. Они никада нису испољавали потребу за [[Hatišerif|хатишерифом]] и Хусеин је одбио предлог [[милош Обреновић|кнеза Милоша]] да посредује код султана.<ref> - {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.html Владимир Ћоровић - Устанци босанских муслимана]</ref> [[Џамија]] коју је Хусеин изградио изражава његов однос према Цариграду. Народ је после вековног [[Ропство|ропства]] турског потпуно примио турски индетитет и није имао намеру за било каквим променама, [[асимилација]] је била њихова судбина.

* {{cite book|ref= harv|last1=Jelavich|first1=Charles|last2=Jelavich|first2=Barbara|title=The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920|url=http://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ|dateyear=1 November 1986|publisher=University of Washington Press|isbn=978-0-295-96413-3}}