Крвави Ускрс на Плитвицама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 2:
{{Рат у Хрватској}}
{{location map|Croatia|label=Плитвичка језера|lat=44.847|long=15.534}}
'''Крвави Ускрс на Плитвицама''' је био инцидент који се догодио у рано пролеће [[1991]]. године у [[Плитвичка језера|Националном парку Плитвице]] у [[Хрватска|Хрватској]] и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у [[Распад СФРЈ|Југословенским ратовима]].{{
[[31. март]]а 1991. године, Хрватска је упутила неколико [[аутобус]]а полицајаца према Кореници и Плитвичким језерима са [[циљ]]ем да успостави републичку [[власт]] у општини и у самом националном парку. Наоружани [[Срби|српски]] полицајци сачекали су их на подручју националног парка и отворили ватру. Тромблонска мина која је погодила аутобус није експлодирала. Погинуле су две особе и повређено је око двадесет.{{sfn|Crnobrnja|1996|pp=157}} Два полицајца која су погинула у размени паљбе - са сваке стране по један (Јосип Јовић са хрватске, и Рајко Вукадиновић са српске) - прве су жртве у грађанском рату насталом на рушевинама [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Био је то догађај који ће Срби назвати „Крвави Ускрс“, са очигледном асоцијацијом на догађај из периода [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name="kf">http://www.krajinaforce.com/sajt/krvavi_uskrs.html KrajinaForce: Krvavi Uskrs], Приступљено 5.6.2013.</ref>
Ред 10:
[[22. април]]а [[1990]]. године у СР Хрватској су одржани први послератни вишепартијски [[избори]]. На тим изборима победила је опција [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] и [[Фрањо Туђман]] постаје председник Хрватске. Они преузимају власт већ крајем маја 1990. Нова власт ХДЗ се одмах показала у [[усташе|проусташком]] духу са идеалима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Чак је и раније Фрањо Туђман кокетирао са усташком емиграцијом. <ref name="перо">[http://www.krajinaforce.com/dokumenti/rat_u_hrvatskoj_iz_pera_obavjestajca.pdf Рат у Хрватској из пера обавјештајца], Приступљено 5.6.2013.</ref>
[[Хрватски сабор]] је још 25. јула 1990. донео одлуку да [[грб Републике Хрватске|шаховница]] постаје државни симбол СР Хрватске, па и то да шаховницу морају носити сви радници у државној служби на територији СР Хрватске. Први су се побунили радници СУП-а [[Книн]]. Зато што је шаховница Србима у Хрватској будила асоцијације на НДХ.{{
{{цитат|ХДЗ је странка опасних намера|Ивица Рачан, 1990}}
Ред 19:
== Анализе инцидента ==
Догађају на Плитвицама претходило је успостављање хрватске власти у полицијској станици у [[Пакрац]]у, када је одред хрватских специјалних јединица полиције изненадио и ухапсио српску полицијску посаду, која је претходно успоставила контролу над Пакрацом. У акцији није било жртава. Срби су решили да им се то не понови и то показали на [[Плитвичка језера|Плитвицама]].{{
Хрватској је ипак успело да успостави своју полицију у [[Кореница|Кореници]], али је сукоб проузроковао интервенцију [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна.{{sfn|Crnobrnja|1996|pp=157}} Показало се да полицијски резервисти нису снага која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.{{
Хрватска је рачунала са [[рат]]ом, што ће касније потврдити и њен председник Туђман када је у говору на [[Јосип Јелачић|Јелачићевом]] тргу рекао да независност није била могућа без рата. Хрватски екстремисти ликвидирали су почетком јула [[Јосип Рајл-Кир|Јосипа Рајл-Кира]], обласног шефа полиције у [[Осијек]]у и хадезеовца, који је покушавао да одржи атмосферу релативне толеранције. <ref name="kf" />
Ред 27:
== Последице ==
Након овог инцидента на Плитивицама, ситуација у СР Хрватској се још више заоштрила. Хрватска пропаганда је "добила жртву" Јосипа Јовића, са којим је манипулисала испред хрватске јавности. Почео је медијски рат усперен против Срба у Хрватској, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. СФРЈ је већ била пред ратом, и ситуација после овог догађаја из дана у дан погоршавала.{{
[[Јосип Бољковац]], министар [[министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|полиције]] из времена 1990—1991, је [[2011]]. године објавио књигу "Истина мора изаћи ван", у којој је рекао да је [[рат у Хрватској]] почео нападом на Србе, мислећи на Инцидент на Плитивицама 31. марта 1991. и у [[Сукоб у Боровом Селу|Борову Селу]] [[2. мај]]а [[1991]]. <ref name="србел">[http://www.srbel.net/2012/05/09/tudjmanov-ministar-policije-hrvatska-napala-srbe-i-izazvala-rat/ Туђманов министар полиције: Хрватска напала Србе и изазвала рат, 9.5.2009], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Исто тако је изнео доказе који су говорили у прилог томе да је хрватски полицајац Јоспи Јовић убијен са леђа од неког колеге из своје јединице. Убијен је оружјем аутоматска пушка тзв. пумпарица, које су хрватске власти куповале раније на илегалном тржишту оружја.{{
Бољковац је такође потврдио још једну више него занимљиву чињеницу, а то је разлог пуштања Горана Хаџића (каснијег председника РСК) на слободу - пристанак на сарадњу са хрватским властима, што ће рећи да се вероватно ради о шпијунажи. Судећи по каснијим одлукама и потезима самог Хаџића, ова тврдња Бољковца итекако добија на значају.{{
== Види још ==
| |||