Устав Србије из 1838. — разлика између измена

Кнез [[Милош Обреновић]] је променио свој начин владавине након укидања [[Сретењски устав|Сретењског устава]]. Није сам судио, укинуо је тортуру и [[монопол]] трговине сољу. Утицај на доношење новог устава вршили су [[Русија]] (покровитељ) [[Турска]] ([[сизерен]]) и [[Аустрија]]. Руски изасланик Рикман је предао „базис“ за уставно организовање Србије. По њему устав би требало да садржи само административне одредбе, јер су политичка права обезбеђена [[Хатишериф]]ом од [[1830]]. године. Русија је захтевала и останак Савета, преко кога би могла да врши притисак на [[кнез]]а. Фебруара [[1838]]. образована је Велика уставна комисија. При свом раду је користила Сретењски устав, нацрте и руски „базис“.{{factчињеница|date=11. 2015.}}

'''Народна скупштина''' није предвиђена. Старешине су се плашиле Милошевог утицаја на Народну скупштину; [[Висока порта|Порта]] је знала да на њу неће имати утицај; док Русија ни сама није имала ту институцију.{{factчињеница|date=11. 2015.}}

'''Грађанска права''' су такође загарантована. Судски су заштићена лична и имовинска права. Не постоји казна конфискације имања, нити институција колективне одговорности. Феудални односи су коначно укинути. Укида се [[кулук]].{{factчињеница|date=11. 2015.}}

Акти о устројству су донети 29. маја [[1839]]. са циљем да разјасне одредбе Устава. Након што их је потписао, кнез Милош Обреновић је абдицирао 1. јуна. Милош се одлучио на овај потез јер је актима проширена власт Савета на рачун кнежеве власти. По актима о устројству саветнике и министре предлаже Савет. Кнез може постављати министре само из реда саветника, а када их отпусти они се враћају у Савет. Законски предлог претреса Савет те га шаље на потврду кнезу, а потом се проглашава у прописаној форми у Савету. Саветницима је судио Касациони суд у првом степену, а у другом степену сам Савет. Министри су потчињени кнезу у пословима његове надлежности и Савету у пословима за који је он задужен.{{factчињеница|date=11. 2015.}}