Крвави Ускрс на Плитвицама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м ВП:КАП |
||
Ред 2:
{{Рат у Хрватској}}
{{location map|Croatia|label=Плитвичка језера|lat=44.847|long=15.534}}
'''Крвави Ускрс на Плитвицама''' је био инцидент који се догодио у рано пролеће [[1991]]. године у [[Плитвичка језера|Националном парку Плитвице]] у [[Хрватска|Хрватској]] и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у [[Распад СФРЈ|Југословенским ратовима]].
[[31. март]]а 1991. године, Хрватска је упутила неколико [[аутобус]]а полицајаца према Кореници и Плитвичким језерима са [[циљ]]ем да успостави републичку [[власт]] у општини и у самом националном парку. Наоружани [[Срби|српски]] полицајци сачекали су их на подручју националног парка и отворили ватру. Тромблонска мина која је погодила аутобус није експлодирала. Погинуле су две особе и повређено је око двадесет.{{sfn|Crnobrnja|1996|pp=157}} Два полицајца која су погинула у размени паљбе - са сваке стране по један (Јосип Јовић са хрватске, и Рајко Вукадиновић са српске) - прве су жртве у грађанском рату насталом на рушевинама [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Био је то догађај који ће Срби назвати „Крвави Ускрс“, са очигледном асоцијацијом на догађај из периода [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name="kf">http://www.krajinaforce.com/sajt/krvavi_uskrs.html KrajinaForce: Krvavi Uskrs], Приступљено 5.6.2013.</ref>
Ред 10:
[[22. април]]а [[1990]]. године у СР Хрватској су одржани први послератни вишепартијски [[избори]]. На тим изборима победила је опција [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] и [[Фрањо Туђман]] постаје председник Хрватске. Они преузимају власт већ крајем маја 1990. Нова власт ХДЗ се одмах показала у [[усташе|проусташком]] духу са идеалима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Чак је и раније Фрањо Туђман кокетирао са усташком емиграцијом. <ref name="перо">[http://www.krajinaforce.com/dokumenti/rat_u_hrvatskoj_iz_pera_obavjestajca.pdf Рат у Хрватској из пера обавјештајца], Приступљено 5.6.2013.</ref>
[[Хрватски сабор]] је још 25. јула 1990. донео одлуку да [[грб Републике Хрватске|шаховница]] постаје државни симбол СР Хрватске, па и то да шаховницу морају носити сви радници у државној служби на територији СР Хрватске. Први су се побунили радници СУП-а [[Книн]]. Зато што је шаховница Србима у Хрватској будила асоцијације на НДХ.
{{цитат|ХДЗ је странка опасних намера|Ивица Рачан, 1990}}
Ред 19:
== Анализе инцидента ==
Догађају на Плитвицама претходило је успостављање хрватске власти у полицијској станици у [[Пакрац]]у, када је одред хрватских специјалних јединица полиције изненадио и ухапсио српску полицијску посаду, која је претходно успоставила контролу над Пакрацом. У акцији није било жртава. Срби су решили да им се то не понови и то показали на [[Плитвичка језера|Плитвицама]].
Хрватској је ипак успело да успостави своју полицију у [[Кореница|Кореници]], али је сукоб проузроковао интервенцију [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна.{{sfn|Crnobrnja|1996|pp=157}} Показало се да полицијски резервисти нису снага која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.
Хрватска је рачунала са [[рат]]ом, што ће касније потврдити и њен председник Туђман када је у говору на [[Јосип Јелачић|Јелачићевом]] тргу рекао да независност није била могућа без рата. Хрватски екстремисти ликвидирали су почетком јула [[Јосип Рајл-Кир|Јосипа Рајл-Кира]], обласног шефа полиције у [[Осијек]]у и хадезеовца, који је покушавао да одржи атмосферу релативне толеранције. <ref name="kf" />
Ред 27:
== Последице ==
Након овог инцидента на Плитивицама, ситуација у СР Хрватској се још више заоштрила. Хрватска пропаганда је "добила жртву" Јосипа Јовића, са којим је манипулисала испред хрватске јавности. Почео је медијски рат усперен против Срба у Хрватској, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. СФРЈ је већ била пред ратом, и ситуација после овог догађаја из дана у дан погоршавала.
[[Јосип Бољковац]], министар [[министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|полиције]] из времена 1990—1991, је [[2011]]. године објавио књигу "Истина мора изаћи ван", у којој је рекао да је [[рат у Хрватској]] почео нападом на Србе, мислећи на Инцидент на Плитивицама 31. марта 1991. и у [[Сукоб у Боровом Селу|Борову Селу]] [[2. мај]]а [[1991]]. <ref name="србел">[http://www.srbel.net/2012/05/09/tudjmanov-ministar-policije-hrvatska-napala-srbe-i-izazvala-rat/ Туђманов министар полиције: Хрватска напала Србе и изазвала рат, 9.5.2009], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
== Види још ==
Линија 47 ⟶ 45:
* [http://www.jadovno.com/pise-ratko-dmitrovic/articles/falsifikat-na-poziciji-prvog-poginulog-branitelja.html Ратко Дмитровић: Фалсификат на позицији првог погинулог бранитеља]
* [http://www.krajinaforce.com/kako_je_unistena_krajina.html Крајинафорс: Како је уништена Крајина]
{{Распад СФР Југославије}}
|