Збор у Орашцу — разлика између измена

Орашачка скупштина на којој су народни прваци из [[београдска нахија|београдске]] и [[крагујевачка нахија|крагујевачке нахије]] одлучили да дигну устанак и за устаничког вођу изабрали [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] није обичајна скупштина кнежинска прво стога што је била тајна па је за њу знао само најужи круг одабраних људи a друго стога што је била устаничка, конспиративна, и што је имала за циљ да изврши два важна закључка једног ранијег, још ужег скупа народних првака, одржаног y Орашцу [[8. новембар|8. новембра]] [[1803]]: да закључи дизање народног устанка y [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]] и изабере устаничког вођу. Она је, y ствари, скуп револуционарних народних кнезова и других првака и старешина, измешан са лицима [[Свештеник|свештеничког]] чина с једне, и [[хајдуци|хајдучким]] старешинама с друге стране, одржан на тешко приступачном и скровитом месту, y рану зору. Непосредан повод за њено одржање, као и за сам устанак, била је [[сеча кнезова]] и народних првака коју су вршиле [[дахије]], и тешко стање које је y земљи владало под системом дахијске управе.

2. фебруара [[1804]], на [[Сретење Господње|Сретење]], рано y саму зору, постављене су јаке страже око места на коме ће се одржати скупштина. Учесници који су дан пре или y току ноћи стигли са разних страна y Орашац скупљали су се више [[Спомен-комплекс Први српски устанак|Марићевића Јаруге]], код два велика [[Брест (биљка)|бреста]], на једном заравњу опкољеном са свих страна густим [[луг]]ом. Карађорђе, који је био главни организатор ове устаничке скупштине, приказао је положај y коме се налази Београдски пашалук откако се налази под дахијском управом и изнео циљ овога састанка. Од свих кнезова, првака и хајдучких сгарешина колико их је било на овој скупштини, није био ни један који би био против тога да се диже устанак. Кад се поставило питање воћства показала се иста такова једнодушност: иако је Карађорђе означио некоја за то способна и угледна лица, као [[Станоје Главаш|Станоја Главаша]], [[Вуле Илић Коларц|Вула Илића Коларца]], кнеза [[Марко Савић|Марка Савића]] и [[Теодосије Маричевић|Теодосија Марићевића]], како устаници тако и предложена лица одбили су ту кандидацију, па је за вођу устанка, за врховног Вожда, изабран Карађорђе који је примио избор тек после дужег опирања и када му је неколико пута поновљено да народ жели да га y устанку воде људи личних особина Карађорђевих.

Кад се Карађорђе примио избора, [[Атанасије Антонијевић|буковички прота Атанасије]] обукао је [[епитрахиљ]], запалио воштаницу, благословио избор и народне закључке и присутне заклео на верност Вожду и устанку. Изабрани Вожд пољубио се са сваким од присутних. После тога дана, устанак је отпочео одмах тако да већ 4. фебруара 1804 аустријске пограничне власти поуздано знају да y суседној Србији пламти устанак и да су се „на оружје дигли хришћански Срби".<ref name="СЛО">[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 5 — 6)]</ref><ref>[http://www.parlament.gov.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-1804-2014/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%281804-1815%29.2132.html Народне скупштине Првог и Другог српског устанка (1804—1815)]</ref>