'''Црна Рекарека''' је [[река]] у [[Република Македонија|Републици Македонији]]. Највећа је десна [[притока]] реке [[Вардар]]. [[Извор|Извире]] у близини [[село|села]] [[Железнец]] на [[надморска висина|надморској висини]] од 760 метара[[метар|m]].
Од извора до села Бучин, Црна Рекарека тече кроз [[Демир Хисар|Демирхисарски крај]], а одатле до села [[Скочивир]] кроз највећу Македонску котлину [[Пелагонија|Пелагонију]]. Низ Пелагонију река тече у правцу север-југ, а од атара села Брод прави лук и скреће на исток и североисток. Од села Скочивир река утиче у [[Скочивирска клисура|Скочивирску клисуру]] (најдужу [[клисура|клисуру]] у Македонији, дугу 104 m), као и највишу област [[Маријово]]. Низ Мариово Црна Река има карактер планинске реке, постаје брза, има тесно корито и високе обале. При излазу из клисуре подигнута је [[брана]] висине 105 m, тако да је на реци настало вештачко [[Тиквешко језеро]]. Црна Рекарека се користи за наводњавање и за добијање [[електрична енергија|електричне енергије]].
Од бране у близини села [[Возарци]], па до [[ушћа|ушћа]] у [[Вардар] крај античког локалитета Стоби, Црна Река има особине равничарске реке. Река је дугачка 207 [[km]].
Веће притоке Црне Реке су: [[Драгор]], [[Јелашка река]], Белашица и Блато...
