РпђенРођен је 1905. године у ДоњемДоњим Бранетићима код Горњег Милановца, у сиромашној сеоској породици. Браварско-ковачки занат изучио је [[1923]]. године у [[Љиг]]у. Радио је у више места по Србији.
После одслужења војног рока, запослио се у фабрици авиона у [[Краљево|Краљеву]] [[1930]]. године. Када је [[1933]]. формирана синдикална организација у фабрици, Јововић је био изабран за њеног благајника. Наредне годињегодине примљен је за члана [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], а [[1937]]. године постао је члан Месног комитета КПЈ у Краљеву. Исте је године био ухапшен и задржан у затвору три месеца. Пошто после није био примљен натраг на посао, отишао је у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]], а затим јануара [[1938]]. године у Београд, где је радио у фабрици авиона „Рогожарски“. Пошто је у команди ваздухопловства био уписан у црну књигу као комуниста, после три месеца је отпуштен, након чега је радио у разним радионицама. У Београду се укључио у партијски и синдикални рад; био је члан Бироа партијске организације Савског венца. Из Београда је био протеран због [[Минхенски споразум|''чешке кризе'']] и кратко време се задржао у [[Крушевац|Крушевцу]] [[1939]]. године, а затим је поновно примљен на посао у фабрику авиона у Краљеву [[1. септембар|1. септембра]]. Годину дана касније постао је секретар Среског комитета КПЈ за Краљево. Као делегат организације КПЈ из Краљева, учествовао је на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у од 19. до 23. октобра [[1940]]. године. Исте је године постао секретар новоформираног Окружног комитета КПЈ за Краљево. Почетком [[1941]]. године отпуштен је са посла, па га је Покрајински комитет КПЈ за Србију послао за секретара ОК за Крушевац фебруара 1941. године.
