Крашовани — разлика између измена

'''Крашовани''' ({{Јез-хр|KrašovaniКрашовани, KarašovaniКарашовани, iliили KrašovanjeКрашовање, KaraševciКарашевци iи Koroševci;}}Корошевци, {{Јез-ро|Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi}}) су јужнословенски народ, који претежно живи у [[Румунија|Румунији]], односно у жупанији [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] у румунском делу [[Банат]]а, Живе у општинама [[Карашево]] и [[Лупак]]. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре [[хрватскиКрашовански језикговор|хрватскимкрашованским језикомговором]]<ref>Кастиља Г. М. Карашевски Хрвати у прошлости и данас (Castilia G. M. Karaševski hrvati u prošlosti i danas)</ref>. У општини Карашево 93,12% становништва пријавило се да матерњи језик којим говоре је хрватски, 4,85% румунски, 2,03% неки други, док српским језиком говори само 11 особа 0,33%.<ref>[http://www.carasova.net/index.php?option=com_content&task=blogsection&id=1&Itemid=51 Општина Карашево], Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name=autogenerated1>[http://www.edrc.ro/recensamant.jsp?regiune_id=1832&judet_id=1909&localitate_id=1930 Румунски завод за статистику], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>

РумунскаМада румунска статистика Крашоване третира као посебну мањину, већина их се изјашњава као Хрватима, али их неки сматрају етничком групом Срба{{чињеница|date=06. 2010.}}. Крашовани су се у Банат доселили из [[Тимочка Крајина|Тимочке Крајине]] крајем 14. века.{{чињеница|date=06. 2010.}}

Има их укупно око 5.000, од чега се већина изјашњава као [[Хрвати]]., aа мањи део као Срби, а свега око 200 као посебна етничка групација.