Ктесифон — разлика између измена

'''Ктесифон''' (грчки: Κτησιφῶν) је био главни град [[Партско краљевство|Партског]] и [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. Био је један од највећих градова у старој [[Месопотамија|Месопотамији]]. Простирао се на око 35 километара јужно од данашњег [[Багдад|Багдада]]а. У периоду од 570. до 637. године Ктесифон је био највећи град на свету.

== Историја ==

Од 226. године Ктесифон је у саставу Сасанидског царства. Сасаниди такође одређују Ктесифон за престоницу. У периоду сасанидске владавине Ктесифон је процветао. [[Александар Север]] је 233. године напао Ктесифон, али је поражен од стране [[Ардашир I|Ардашира I]]. Римски цар [[Кар]] опљачкао је Ктесифон 283. године. Цар [[Галерије]] поражен је недалеко од Ктесифона од стране персијске војске (295). Следеће године је предузео контранапад и освојио Ктесифон. Римски цар [[Јулијан]] страдао је 363. године у бици недалеко од Ктесифона против краља [[Шапур II|Шапура]]. Град је у 5. веку био престоница [[Асиријска црква Истока|Асиријске цркве Истока]]. Године 541. изграђен је нови град недалеко од Ктесифона. [[Византијско царство|Византинци]] последњи пут освајају Ктесифон 591. године. Цар [[Ираклије]] је током [[Византијско-персијски рат (602—628)|Византијско-персијског рата]] [[опсада Ктесифона (627)|опсео]] град 627. година. Персијанци су прихватили услове мира због чега је Ираклије подигао опсаду. Следеће године је куга покосила становништво Ктесифона. Године 629. Ктесифон је накратко био у власти узурпатора [[Шахрабараз|Шахрабараза]]а.

Муслимани [[Арапско освајање Персије|освајају]] град 636. године. Ктесифон је делом уништен. Током владавине [[Омејади|Омејада]], Ктесифон је, поред [[Куфа|Куфе]], био средиште [[Шиитски ислам|шиитизма]]. Од оснивања [[Абасидски калифат|Абасидског калифата]], Ктесифон полако пропада. Убрзо је постао град духова. Калиф [[Ел Мансур]] је већи део материјала за изградњу [[Багдад|Багдада]]а однео из рушевина Ктесифона. Намеравао је од цигала палате у Ктесифону изградити своју у Багдаду, али је одустао јер је подухват био исувише велики.

== Извори ==

* M. Streck, ''Die alte Landschaft Babylonien nach den arabischen Geographen'', 2 vols. (Leiden, 1900–1901).

* M. Streck, "Seleucia und Ktesiphon," ''Der Alte Orient'', 16 (1917), 1–64.

* A. Invernizzi, "Ten Years Research in the al-Madain Area, Seleucia and Ctesiphon," ''Sumer'', 32, (1976), 167–175.

* {{cite encyclopedia | article = MADĀʾEN | last = Morony | first = Michael | authorlink = | url = http://www.iranicaonline.org/articles/madaen-sasanian-metropolitan-area | editor-last = | editor-first = | editor-link = | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica | pages =| location = | publisher = | year = 2009 | isbn id= |ref=harv}}

* {{citeCite book | titleref=The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century harv| edition = Second | last=Kennedy| first=Hugh N. | authorlink=Hugh N. Kennedy | year=2004 | publisher=Pearson Education Ltd. | location=Harlow, UK |isbnid=ISBN 0-582-40525-4 | url = https://books.google.com/books?id=Wux0lWbxs1kC |title=The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century | edition = Second | ref=harv}}

* {{cite book | editor1-last = Amedroz | editor1-first = Henry F. | editor2-last = Margoliouth | editor2-first = David S. | title = The Eclipse of the ‘Abbasid Caliphate. Original Chronicles of the Fourth Islamic Century, Vol. V: The concluding portion of The Experiences of Nations by Miskawaihi, Vol. II: Reigns of Muttaqi, Mustakfi, Muti and Ta'i | publisher = Basil Blackwell | location = Oxford | year = 1921 | url = http://www.archive.org/details/eclipseofabbasid05ameduoft | ref = harv}}

* {{cite encyclopedia | title = al-Maʾmūn | first = M. | last = Rekaya | encyclopedia = The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume VI: Mahk–Mid | publisher = BRILL | location = Leiden and New York | year = 1991 | isbn id=ISBN 90-04-08112-7 | pages = 331–339 | url = http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/al-mamun-SIM_4889|ref=harv|pages=331–339}}

* {{citeCite book | titleref=The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century harv| edition = Second | last=Kennedy| first=Hugh N. | authorlink=Hugh N. Kennedy | year=2004 | publisher=Pearson Education Ltd. | location=Harlow, UK |isbnid=ISBN 0-582-40525-4 | url = https://books.google.com/books?id=Wux0lWbxs1kC|title=The Prophet and the Age of the Caliphates: The Islamic Near East from the 6th to the 11th Century | edition = Second |ref=harv}}

* {{cite book | title = The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs | year = 1975 | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge | editor-last = | editor-first = | last = Zarrinkub | first = Abd al-Husain | authorlink = | chapter = The Arab conquest of Iran and its aftermath | pages = 1–57 | isbn = 978-0-521-20093-6 | url = http://books.google.dk/books?id=hvx9jq_2L3EC&hl=false| ref=harv|pages=1–57}}

* {{cite book | title = The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs | year = 1975 | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge | editor-last = Frye | editor-first = R. N. | last = Bosworth | first = C. E. | authorlink = C. E. Bosworth | chapter = Iran under the Buyids | pages = 250–305 | isbn id=ISBN 0-521-20093-8 | url = http://books.google.dk/books?id=hvx9jq_2L3EC&dq=false|ref=harv|pages=250–305}}

* {{cite encyclopedia | article = CTESIPHON | last = Kröger | first = Jens | authorlink = | url = http://www.iranicaonline.org/articles/ctesiphon | editor-last = | editor-first = | editor-link = | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 4 | pages = 446–448 | location = | publisher = | year = 1993 | isbn id= |ref=harv|pages=446–448}}

* {{cite encyclopedia | last = Shapur Shahbazi | first = A. | title = SASANIAN DYNASTY | url = http://www.iranicaonline.org/articles/sasanian-dynasty | year = 2005 | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica, Online Edition | accessdate = 30 March 2014|ref=harv}}