Антипозитивизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 6:
Почевши са [[Ђанбатиста Вико]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Giambattista_Vico Giambattista Vico]) у раном 18. веку, а касније са [[Монтескијем]] ([[Монтескје|Montesquieu]]), дошло је до раздвајања између природне историје и историје људског друштва. Предходна није директно под контролом човека док је чињеница да је каснија под утицајем човека. Као таква, епистемолошка разлика је направњена између природног света и друштвеног домена који информише антипозитивизам. Природни свет се може разумети само разумевањем са спољним карактеристикама, док се друштвени домен може разумети и спољашњим и унутрашњим карактериситкама и само тако се може разумети у потпуности. Унутрашњи фокус је виђење пуног развића у антипозитивним методама.
У раном 19. веку, различити интелектуалци, предвођени [[Хегеланс
Повећање позитивизма представљено од стране [[Емил Диркем]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/%C3%89mile_Durkheim Emile Durkheim]) ће служити да оснује модерну академску социологију и друштвена истраживања, ипак је задржао многе механичке елементе од свог предходника . [[Херменоутици]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Hermeneutics Hermeneuticians]) као и [[Вилхелм Дилтхеј]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_Dilthey Wilhelm Dilthey]) су теоретисали у појединостима о разлици између природне и друштвене науке.
, док су филозофи савременици Канта
</div>
Ред 29:
== References ==
{{reflist}}
[[Категорија:Филозофија науке]]
|