Дахије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
Након [[Свиштовски мир|Свиштовског мира]], султан [[Селим II]] је 1791. јањичарима забранио приступ [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]]. Јаничари су се опирали овим мерама, а њихов отпор је олакшала самовоља [[Осман Пазваноглу|Османа Пазваноглуа]]. Тако су јаничари нашли заједнички циљ са свим групама који су се супротстављали султану. Да би парирали војној моћи јаничара, османлијске власти су морали да се ослањају на помоћ Срба. Политика ослањања на Србе и давања им повластица је било посебно изражена за време београдског [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи-Мустафе паше]], због чега је прозван „српском мајком”.{{sfn|Jelavich|Jelavich|1986|pp=28}}
На Балкану је у то време главни проблем био Пазваноглу, који се није задовољавао само управљању Видинским пашалуком, већ је покушавао да враи јаничаре у Београдски пашалук. Због тога је Србима било дозвољено да се наоружавају, што је онемогућило Пазваноглуове напоре. Међутим, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] је 1798. покренуо [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|војну експедицију на Египат]], због чега је Порта била привучена да повуче редовну војску са Балкана. Исто тако је у Цариграду конзервативно крило вршило притисак на султана да прекину политику наоружавања хришћана против муслимана.{{sfn|Jelavich|Jelavich|1986|pp=28}}
У немогућности да води војну кампању [[Visoka porta|Порта]] је 1798. јањичарима издала [[ферман]] којим им је дозвољено да се врате у Београдски пашалук. Након повратка, међу јањичарима су се посебно истакле четворица њихових вођа: [[Аганлија]], [[Кучук-Алија]], [[Мула Јусуф]] и [[Мехмед-Ага Фочић]]. Њих четворица су [[1801]]. године извршили [[atentat|атентат]] на дотадашњег [[београд]]ског [[везир]]а [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи-Мустафа пашу]]. Након атентата, дахије су поделиле пашалук између себе на четири једнака дела и завеле своју владавину терора, уводећи [[читлучење]] и додатне намете становништву Београдског пашалука.{{sfn|Ćirković|2008|pp=178}} Дахије су управљале самостално, односно без одобрења и противно реформаторским покушајима османског султана [[Селим III|Селима III]]. Разноврсна насиља као и [[Сеча кнезова]] почетком [[1804]]. узроковале су почетак буне на дахије која се претворила у [[Први српски устанак]].
| |||