Антипозитивизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Семинарски рад}}
[[Датотека:Social Network Diagram (segment).svg.png|мини]]
'''Антипозитивизам '''(такође познат као '''интерпретивизам '''или '''негативизам''') то је веровање унутар друштвених наука да друштвени домен не може бити предмет исте методе истраживања као и природни свет; друштвени домен захтева различиту епистомологију у којој научници раде ван [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%95%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC емпиризма] и научног метода. Антипозитивисти сматрају да истраживачи требају да буду, прво, свесни да наш концепт, идеја и стање језик како ми мислимо о друштвеном свету. Дакле, антипозитивисти су фокусирани на разумевање тумачења метода запослених.
== Концепт ==
Почевши са [[Ђанбатиста Вико]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Giambattista_Vico Giambattista Vico]) у раном 18. веку, а касније са [[Монтескијем]] ([[Монтескје|Montesquieu]]), дошло је до раздвајања између природне историје и историје људског друштва. Предходна није директно под контролом човека док је чињеница да је каснија под утицајем човека. Као таква, епистемолошка разлика је направњена између природног света и друштвеног домена који информише антипозитивизам. Природни свет се може разумети само разумевањем са спољним карактеристикама, док се друштвени домен може разумети и спољашњим и унутрашњим карактериситкама и само тако се може разумети у потпуности. Унутрашњи фокус је виђење пуног развића у антипозитивним методама.
У раном 19. веку, различити интелектуалци, предвођени [[Хегеланс]]ом, доводе у питање могућност [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%95%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC емпириске] друштвене анализе. [[Karl Marx]] је умро пре него што је успостављена формална друштвена наука али је жестоко одбацио [[Комтинов]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Auguste_Comte Comtean]) друштвени позитивизам упркос његовом покушајима да успостави историјски материјализам "наука о друштву".
Повећање позитивизма представљено од стране [[Емил Диркем]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/%C3%89mile_Durkheim Emile Durkheim]) ће служити да оснује модерну академску социологију и друштвена истраживања, ипак је задржао многе механичке елементе од свог предходника . [[Херменоутици]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Hermeneutics Hermeneuticians]) као и [[Вилхелм Дилтхеј]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_Dilthey Wilhelm Dilthey]) су теоретисали у појединостима о разлици између природне и друштвене науке.
| |||