Прва крагујевачка гимназија — разлика између измена

Тако је Велика школа у престоници [[Србија|Србије]] почела са радом у новембру [[1833]]. године, са 34 студента и једним професором. Две године касније, [[1835]]. године, школа је званично названа [[Гимназија]]. У то време имала је четири разреда и четири професора, ауа у школској [[1838]]/[[1839|39]] години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по „Устави народни школа у Књажества Сербије“, одобреном и потврђеном од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Био је то први школски закон у [[Србија|Србији]], на основу кога су касније отваране и [[Гимназија|Гимназије]] у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у [[Гимназија|Гимназији]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] на шест година. Бурни политички догађаји са средине [[19. век|XIX века]] узроковали су да [[Прва крагујевачка гимназија|Крагујевачка Гимназија]] буде укинута [[1842]]. године, али то је потрајало само до [[1845]], када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у [[Крагујевац|Крагујевцу]] поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се [[полугимназија]] из [[Чачак|Чачка]] пресели у [[Крагујевац]]. [[Полугимназија]] је у [[Крагујевац|Крагујевцу]] почела да ради у „гостинске конаку“ и ту остала све до школске [[1851]]/[[1852|52]] када је пресељена у „правитељствено“ здање крај старе цркве. Како због повећања броја студената нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала [[Црква|цркви]]. Тако је [[Гимназија]] радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. [[1868]]. године дозидане су две учионице и један ходник.