Хаџи Рувим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
Бачен је у тамницу и мучен, а према писању [[Вук Стефановић Караџић|В. Ст. Караџића]]
''... сечено му је месо са груди и испод пазуха...'' <ref>Аџи Рувим, Српска историја нашег времена, Београд, 162. страна</ref>, па не одајући никог и не признајући ништа, погубљен је [[1804]]. године у [[Београд]]у у време чувене „[[Сеча кнезова|сече кнезова]]“. Сахрањен је у порти [[Саборна црква у Београду|Саборне цркве у Београду]].<ref>[http://www.saborna-crkva.com/images/stories/sabornici/broj1017.pdf Часопис „Саборник“, Аранђеловдан, 21. новембар 2015. године]</ref>
Хаџи Рувим развио је значајну [[сликар]]ску и резбарску делатност и био је један од последњих великих српских дуборезаца и графичара из XVIII века. Његова уметничка делатност представља спој српске традиционалне и европске касно[[барок]]не уметности, и зато се може рећи да је он одиграо значајну улогу у развоју ликовне културе у Србији крајем XVIII и почетком XIX века. Радио је [[дрворез]] са изгледом манастира Крушедола у [[Срем]]у и сценама из живота Христа и Богородице, а украсио је и многе књиге својим цртежима пером, између осталих ктитора манастира Боговађе на Колубари кнезова Павла и Јована Велимировића. Њихове ликове је реконструисао на основу фресака из 16. века.
| |||