Иранска револуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м правопис
м правопис
Ред 50:
Ово је наводно било потребно зато што ислам захтева покорност само традиционалном исламском [[шеријат|шеријатском закону]]. Поштовање овог закона наводно не би било само верски исправно, већ би спречило сиромаштво, неправду и ''пљачкање'' муслиманске земље од странен страних неверника. Али да би до ових благодети дошло, шеријатски закон се наводно мора заштитити од иновација и девијација, а због овога је неопходно да исламски правници имају контролу над владом.<ref>Khomeini; Algar, ''Islam and Revolution,'' pp. 52, 54, 80</ref>
 
Успостављање и покоравање оваквој исламској влади је било толиико важно да је то био ''у ствари израз покорности богу'' и чак ''неопходније од молитве и поста'' за ислам, јер без тога прави ислам не би преживео. Ово је био универзални принцип, који се није односио само на Иран. Целом свету је била потребна, и заслуживао је праведну владавину, то јест исламску владавину, и Хомеини је ''сматрао извоз исламске револуције за императив''.<ref>[http://almashriq.hiof.no/lebanon/300/320/324/324.2/hizballah/warn2/shiism.html#khomeinism Staying the Course: the "Lebanonization" of Hizbullah - Lebanon - Al Mashriq], Приступљено 31. 3. 2013.</ref>. Међутим, када је у питању ''извоз револуције'', он је рекао: то ''не значи мешање у питања других земаља''<ref>صدور انقلاب به معناي دخالت در شئون مردم كشورهاي ديگر نيست.</ref>, већ ''одговарање на њихова питања о познавању бога''<ref>''بلكه به معناي پاسخ دادن به سؤالهاي فكري بشر تشنه معارف الهي است''.</ref><ref>[http://www2.irna.ir/occasion/13day84/index.htm پيام امام (ره) به گورباچف], Приступљено 31. 3. 2013.</ref>
 
Ова револуционарна визија теократске владавине је била у оштрој супротности са тихим шиитизмом који је позивао на повлачење из политичког живота, или барем власти, до повратка [[Махди]]ја. Није потребно ни истаћи да је оваква визија била у супротности и са плановима и надањима иранских демократских секулариста и левичара. У исто време, Хомеини је знао да је широка револуционарна база неопходна и охрабривао је ове снаге да се уједине са његовим присталицама како би збацили шаха.<ref>Abrahamian, ''Iran'', (1983), pp. 478,479, 524</ref>
Ред 61:
Након [[Иранска уставна револуција|Иранске уставне револуције]] 1906. године, [[Устав Ирана из 1906.|први Устав Ирана]] је ступио на снагу, одобрен од стране [[Маџлис Ирана|Маџлиса]] (ирански парламент). У Уставу је обезбеђено посебно место за [[шиите]] [[дванаестнике]] (већинску верску групу у Ирану). Устав прописује да је [[ислам]] [[службена религија]] Ирана, и прецизира да шиитски свештеници одређују да ли су закони донесени у Маџлису ''у складу са принципима Ислама'', и да свештенички комитет мора да одобри све законе, док се од шаха захтева да промовише [[дванаестници|дванаеснички]] [[шиизам|шиитски]] Ислам, и да буде веран његовим принципима.<ref>http://www.worldstatesmen.org/Iran_const_1906.doc</ref>
 
Међутим, након доласка на власт [[пахлави|династије Пахлави]], [[Реза Шах Пахлави|Реза Пахлави]], је попут свог савременика, [[Мустафа Кемал Ататурк|Ататурка]], покушао да секуларизује своју земљу, и да је окрене ка западу. Маргинализовао је шиитско свештенство, укидао исламске законе, и покушао да укине ношење велова за жене. Ова секуларизација Ирана је подразумевала игнорисање религиозног устава. До средине тридесетих година 20. века, шахов начин владавине је довео до великог незадовољства међу шиитским свештенством широм Ирана, што је довело до разлаза религиозних институција и владе.<ref>Rajaee, Farhang, ''[http://webstorage1.mcpa.virginia.edu/library/mc/forums/published/americanvalues13.pdf Islamic Values and World View: Farhang Khomeyni on Man, the State and International Politics, Volume XIII]'' (PDF), University Press of America. {{page|year=|isbn=978-0-8191-3578-0|pages=}}</ref>. Забранио је традиционалне иранске мушке и женске одоре, и покушао да уведе западњачки стил облачења<ref name="Kap">Kapuściński, Ryszard. ''Shah of Shahs.'' Translated from Polish by William R. Brand and Katarzyna Mroczkowska-Brand. New York: Vintage International, 1992.</ref>. Женама које су се супротстављале скидању велова су они на силу скидани и цепани. Шах се оштро, употребом силе, обрачунавао са опозицијом. И либералне и религиозне новине су затваране, а многи су хапшени<ref name="Kap"/>. До краја тридесетих година, владавина Резе Шаха је постајала све деспотскија, и народ Ирана га је све мање волео<ref>Nikki R. Keddie and Yann Richard, Roots of Revolution, 1981, Yale University. {{page|year=|isbn=978-0-300-02606-1|pages=}}</ref>
 
=== Четрдесете: Шах долази на власт ===