Наис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м правопис |
||
Ред 64:
На локалитету Градско поље, удаљеном око 300 метара [[северозапад]]но од средишњег дела античког града, између турске тврђаве и комплекса техничких факултета, откривени су остаци већег објекта током ископавања вршених [[1987]]-[[1988|1988.]] године. Грађевина, која се састојала од пет просторија, од којих је средишња била у облику октогона, имале су подно грејање и систем хипокауста. Објекат је имао површину од 320 -{m}-². Грађевина је била украшена [[мермер]]ном [[архитектура|архитектонском]] [[орнамент|деокрацијом]], [[фреска]]ма и мозаицима, организованим у појединачне тепихе са [[бордура|бордуром]] и пољима у пролазима између просторија.
У малтеру октогоналне просторије пронађен [[бронза]]ни [[новац]] [[Максимин Даја|Максимина Даје]], према чему се грађевина датује у почетак [[4. век]]а, односно после [[309]]-[[310|310.]] године .<ref>Јеремић Г, Мозаици грађевине са октогоном из Античког Наиса, Ниш и Византија 5, Ниш, 2007.</ref>
=== Виле рустике ===
Ред 74:
У једном касноантичком спису је забележено да је у Наису постојала фабрика, радионица за производњу војне опреме. Фабрике су смештане у областима богатим рудама гвожђа, какав је [[Балкан]], и на коме су постојале фабрике у више градова поред Наиса. Фабрика је снебдевала пограничне јединице на дунавском лимесу, на коме су Римљани имали све више проблема са варварским нападима са севера.
У исто време је у Наису функционисала и официна, радионица за израду предмета од племенитих [[метал]]а, пре свега од [[сребро|сребра]]. Најзначајнији предмети исковани у Наису су посуде намењене прослави десетогодишњице владавине цара [[Лициније|Лицинија]]. Лициније се после пораза од Константина [[316]]. године код [[Цибале]] (Винковци) склонио у утврђени Наис. Крајем [[316]]. и почетком [[317]]. године град је још био под његовом контролом. На посудама искованим за ову прославу је написано „божански Лициније да увек побеђујеш” ({{јез-лат|Licini Auguste semper vincas}}) .<ref>*Кондић Ј., Касноантичко сребро, у: Античко сребро у Србији, Београд 1994, 55-67.</ref>
Неколико година касније у овој радионици је искован и сребрни [[тањир]] у част деценалија Константинових синова, [[Крисп]]а и [[Константин млађи|Константина млађег]] ([[321]]-[[322]]. године). На овом тањиру је урезан натпис мајстора који га је направио, Еутицус Наиси, данас се налази у [[Минхен]]у.
Ред 85:
Некропола се налазила се источно и северно од града, поред пута ка Рациарији. Коришћена је у периоду од [[4. век|4.]] до [[6. век]]а. Гробне конструкције нису биле униформне, јављају се слободни укопи, једноставне конструкције ограђене каменом и велике гробнице правоугаоне или квадратне основе, са полуобличастим сводом или калотом. Гробнице су понекад биле декорисане, а већина је опљачкана у време антике. Од прилога присутне су посуде од [[керамика|керамике]] и [[стакло|стакла]], као и украсни предмети.
Прва истраживања водили су Валтровић и Каниц, а између [[1933|1933.]] и [[1934|1934.]] године [[Адам Оршић-Славетић]] водио је археолошка ископавања уз помоћ Краљевске Банске Управе у Нишу. На истом простору између [[1952|1952.]] и [[1953|1953.]] ископавања је вршио је [[Ђорђе Мано-Зиси]], који је открио остатке [[Рано хришћанство|ранохришћанске]] [[базилика|базилике]] и већи број гробова. Базилика представља јединствени налаз у касноантичкој некрополи у Јагодин мали. Према односу гробнице, базилике и гробова претпоставља се да је овај простор био култно место у дужем временском периоду .<ref>Милошевић Г., Мартиријум и гробљанска базилика у Јагодин-мали у Нишу, Ниш и Византија 2, 121–140. Ниш, 2004</ref>
Гробницу је Адам Оршић-Славетић назвао [[маузолеј]]. Детаљнији опис грађевине објављен је [[1937]]. године, према коме су димензије гробница 7,44 -{x}- 3,13 -{m}-. Имала је [[свод]], сачуван до висине од 3,38 -{m}-, на западној страни једну већу и две мање нише, а на северној и јужној страни гробнице налазила су се два [[аркосолиј]]а. У крипти су откривени део стуба од црвеног пешчара, ранохришћански [[мермер]]ни [[капител]] и већи број скелета. Према овом капителу, базилика се датује у крај [[5. век]]а или почетак [[6. век]]а, у доба [[Анастас]]ија ([[491|491.]] – [[518|518.]]). Гробница се састојала из [[крипта|крипте]] и надземног дела који је незнатно очуван. Зидови су били ојачани [[пиластри]]ма, распоређеним на свим странама грађевине.
Ред 91:
Базилика се налазила на источном делу, у оси гробнице. Била је тробродна, димензија 15,50 -{x}- 21,60 -{m}- са полукружном [[апсида|апсидом]] на истоку. Претпоставља се по остацима зидова да је имала већу основу од истражене. Била је украшена [[мермер]]ном оплатом и [[фреска|фреско сликарством]]. Између гробнице и базилике налазио се [[екзонартекс]], испод кога је било прилазно степениште крипте.
Откривен је већи број гробова који се деле на гробове са конструкцијом и слободно укопане покојнике. Издвајају се гробови са конструкцијом која опонаша изглед [[саркофаг]] и зидани, двоћелијски гробови (који имају две гробне преграде) и који чине јединствену гробну целину. Октривена су два оловна [[саркофаг]]а. Конструкције су били укопане испод пода базилике или су биле видљиве. Најзначајније је откриће саркофага са фигуралном декорацијом (са симболом [[крст]]а и трочланим [[биста]]ма). Могуће је да су у питању прикази Константинових наследника ([[Константин II]], [[Констанс I]] и [[Констанције II]]) .<ref>-{I. Nikolajević, Necropoles et tombes Chrétiennes en Illyricum Oriental, Actes du Xe congrès international d’archèologie chretienne, Thessalonique 28 septembre – 4, Eadem, Recherches nouvelles sur les monuments chrétiens de Serbie et du Monténégro, Actes du XIe congres international d’archéologie chrétienne, volume III, Lyion, Vienne, Grenoble, Geneve, Aoste 21 – 28 septembre 1986, Rome 1989, 244 – 2448.octobre 1980, vol. I, Sittà del Vaticano - Thessalonique 1984, 526}-</ref>. Хеиде и Хелмут Бушхаусен су предложили друкчије датовање, претпостављајући да је саркофаг из периода између [[379|379.]] и [[408|408.]] године <ref name="Хеиде">Heide i Helmut Buschhausen, Der Imperiale bleisarkophag aus dem martyrium zu Niš, Römisches Österreich 17 – 18 (1989 – 1990), Wien 1991, 48.</ref>
Представа на саркофагу указује на висок ранг особе која је сахрањена, према неким теоријама у питању је дете из царске породице <ref name="Хеиде"/>. У гробовима је отривено још неколико налаза који указују на висок ранг покојника, попут [[свитак|свитка]] или остатака [[ципеле|ципела]] и скупоцених [[текстил|тканина]].
Ред 99:
На територији Наиса или у његовој непосредној близини откривена су 3 значајна царска портрета.
Најзначајнији је портрет Константина Великог. Реч је о бронзаној глави са ликом цара Константина, сина [[Констанција I]] и Хелене, димензије 24-{cm}-, израђен од шупље ливене [[бронза|бронзе]]. Портрет је откривен [[1900|1900.]] године у шуту десног обалског стуба римског моста, припадао је статуи цара, која је стајала на [[форум]]у. Портрет је датован у време око 324. године н. е. Данас се налази у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]] .<ref>[http://www.narodnimuzej.rs/code/navigate.php?Id=190 Портрет Константина Великог, Народни музеј у Београду], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
У слично време датована је и глава од црвеног [[порфирит]]а, која је откривена [[1958|1958.]] године у шуту северног дела Тврђаве, за коју се такође претпоставља да је припадала Константину.
Исте године у близини Ниша, у околини места Балајнац, откривена је глава византијске царице, од шупље ливене бронзе, у природној је величини и припадала је статуи Еуфемије, жене Јустинове, или Теодоре, Јустинијанове жене .<ref>Д. Срејовић, А. Симовић, Портрет византијске царице из Балајнца, Старинар IX-X, 1959.</ref>
Од [[портрет]]а и [[скулптура]] које су откривене на територији Наиса, издвајају се статуе од црвеног [[Африка|афричког]] порфирита [[Асклепије|Асклепија]] и [[Хигија|Хигије]], са грчким текстовима урезаним на базама.
| |||