Напад на путнички воз у Грделичкој клисури — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м (Разне исправке)
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
'''Напад на путнички воз у Грделичкој клисури''' је изведен [[12. април]]а [[1999]]. године (другог дана Православног [[Ускрс]]а), када је авион [[НАТО]] пакта испалио две [[Ракета|ракете]] и погодио путнички воз који је прелазио преко железничког моста на [[Јужна Морава|Јужној Морави]] у [[Грделичка клисура|Грделичкој клисури]]. У експлозији и пламену од ових погодака изгинуло је и повређено много путника. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/625331/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0+%D0%93%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0.html РТС: Годишњица бомбардовања моста у Грделици], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
 
Бомбардовање се десило током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије на СРЈ]]. Агресија је на свом почетку била усмерена на војне циљеве али се средином априла тежиште напада проширило и на стратешке и економске циљеве као што су саобраћајнице а нарочито мостови.{{factчињеница|date=11. 2015.}}
 
Много цивилних жртава пало је и у стамбеним подручјима удаљеним од војних и економски стратешких објеката и циљева, у путничким возилима и јавном превозу, избегличким колонама, канцеларијама, болницама, затворима, амбасадама и просторијама јавних медија.
Бомбардовање се десило око 11.40 по локалном времену. Ракета [[AGM-130]] испаљена са [[НАТО]] [[F-15 игл|-{F-15Е}-]] погодила је мост у тренутку када је путнички воз прелазио преко моста на линији Београд - Ристовац. Ракета је погодила воз и уништила трећи и четврти вагон, док мост није уништен.<ref>Elmer Schmähling, "More or Less Exposed Non-combatants and Civilian Objects under the conditions of 'Modern Warfare'", in ''Mathematics and War'' (ed. Jens Høyrup, Bernhelm Booss), Birkhäuser. 2003. ISBN 978-3-7643-1634-1. стр. 287.</ref>
 
Према генералу [[Весли Кларк|Веслију Кларку]], који је био главнокомандујући НАТО снага у то време, воз је ишао превише брзо а бомба била превише близу циља да би могла да се откаже. Навео је да је прва ракета испаљена са велике удаљености од циља због чега пилот није био у могућности да визуелно препозна воз. Схватајући да је воз погођен али верујући да може још увек да заврши мисију испаљивањем на мост са кога је прошао воз, пилот је у још једном пролазу испалио другу ракету. И ова ракета је погодила воз. Кларк је описао други погодак као „неопрезан инцидент“ у коме се воз „кретао у подручју циља, скривајући се у диму првог погодтка"<ref>[http://www.nato.int/kosovo/press/p990413a.htm Press Conference by Jamie Shea and General Wesley Clark], 13 April 1999.</ref>, наглашавајући да је пилот наводно имао мање од секунде да реагује.<ref name=Glas>{{cite news| title=Film NATO iz Grdeličke klisure ubrzan skoro pet puta| url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/01/20/srpski/P00011902.shtm| work=[[Glas javnosti]]| date = 19. 1. 2000.}}</ref> НАТО је у циљу оправдавања свог напада на путнички воз, у којем су живе изгореле или масакриране цивилне жртве, приказао видео-снимак начињен камером на авиону.{{factчињеница|date=11. 2015.}}
 
== Жртве ==
Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали. Према изјави кондуктера после несреће, у возу је број путника био већи од 50, а међу идентификованим погинулима је било и деце и трудница.{{factчињеница|date=11. 2015.}}
 
На дан бомбардовања, касно после подне, из лесковачке болнице је јављено да је примљено 16 теже и лакше рањених путника. Али, није свима повређенима помоћ указана у Лесковцу. Тачан број настрадалих путника никада није утврђен.{{factчињеница|date=11. 2015.}}
 
Међу погинулима су били тек венчани Ана Бјелетић и Иван Марковић, истраживачи у области хемије.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Raketa-NATO-a-prekinula-zivotne-snove-Ane-i-Ivana.sr.html Ракета НАТО-а прекинула животне снове Ане и Ивана („Политика“, 12. април 2014)]</ref>
:„''... изгледа да је прекршен члан 57 протокола I који тражи да се напад откаже или суспендује уколико је јасно да циљ није војни ... или ако би се могло очекивати да напад за последицу има губитак живота цивила...''“<ref>Amnesty International, ''[http://web.archive.org/web/20080513210158/http://www.amnesty.org/ailib/intcam/kosovo/docs/nato_all.pdf NATO/Federal Republic of Yugoslavia: "Collateral damage" or unlawful killings]", 7 May 2000.</ref>
 
Међународни Трибунал за бившу Југославију успоставио је у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања. У финалном извештају Карла дел Понте заузела је становиште да напад јесте био сразмеран.{{factчињеница|date=11. 2015.}}
 
:„''Мишљење комитета је да је мост био легитиман војни циљ. Путнички воз није био намерно циљан. Особа која је контролисала бомбе, пилот или официр система наоружања, циљао је мост, и услед веома кратког времена, није успео да препозна долазак воза док је прва бомба била у лету. Воз је био на мосту када је мост нациљан други пут и дужина моста је око 50 метара... Мишљење комитета да информација у односу на напад са првом бомбом не даје довољно велику основу да би се започела истрага.''“<ref name="icty">"[http://web.archive.org/web/20000816033518/http://www.un.org/icty/pressreal/nato061300.htm Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia], International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.</ref>
1.572.075

измена