Борислав Јовановић (археолог) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
==
== '''БИОГРАФИЈА''' ==
Борислав Јовановић
Основну и средњу школу завршавао је у [[Македонија|Македонији]] у месту Ђорче
Диломирао је на катедри за [[Археологија|археологију]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета Универзитета у Београду]] [[1955|1955.]] године.
[[1956|1956.]] године уписује постдипломске студије из [[Праисторија|праисторијске]][[Археологија|археологије]] на истој катедри.
Дисертацију " [[Металургија]] [[Енеолит|енеолитског]] периода [[Југославија|Југославије]] одбранио је [[1964|1964.]] године на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету
У [[Археолошки институт Београд|Археолошком институту]] у [[Београд|Београду]] ради од [[1959|1959.]] до [[1995|1995.]] године, при чему је прошао сва звања научног радника од асистента до научног саветника за област праисторијске и протоисторијске [[Археологија|археологије]].
Директор [[Археолошки институт Београд|Археолошког института у Београду]] био је од [[1978|1978.]] године до [[1986|1986.године]].
Организовао је и спровео низ истраживачких пројеката као што су заштитна ископавања на Ђердапу ([[1965]]-[[1970]]) и системска вишегодишња ископавања локалитета [[Рудна Глава (археолошки локалитет)|Рудна Глава]] код [[Мајданпек|Мајданпека]] и локалитета [[Гомолава]] код [[Хртковци|Хртковаца]].
Посебно пажњу посвећивао је питањима настанка и развоја најстарије [[Металургија|металургије]] [[Бакар|бакра]] и [[Земљорадња|земљорадње]] [[Балкан|балканско]]-[[Подунавска област|подунавске области]], са нагласком на Средње Подунавље и [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]] ([[Култура Лепенског Вира|Културу Лепенског Вира]]).
| |||