Андроник II Палеолог — разлика између измена

Као што је већ споменуто Андроникова прва супруга Ана умрла је [[1281]]. и оставила га са двојицом синова, Михаилом и Константином. Свог старијег сина Андроник је, слично своме оцу, прогласио за савладара по свом доласку на трон. [[Михајло IX Палеолог|Михаило IX]] је тако 1281. проглашен савладаром, док је крунисање обављено нешто касније [[1294]]. године. Након ступања на престо, Андронику је приличило да се други пут ожени. Византијски двор се обратио [[Алфонсо X од Кастиље|Алфонсу X Мудром]], краљу [[Кастиља|Кастиље]] који додуше није имао ћерку, већ унуку дозрелу за удају: Јоланду, ћерку монфератског маркиза Гиљерма VII Великог ([[1253]] — [[1292]]1253—1292.), некадашњег савезника Карла Анжујског. Монфератска династија Алерамо је захваљујући сродству са [[Бонифације Монфератски|Бонифацијем]], једним од вођа Четвртог крсташког похода, полагала право на титулу владара [[Солунска краљевина|Солунске краљевине]]. Андроников брак са Јоландом, која је у Византији добила име [[Ирина (Јоланда) Монфератска|Ирина]], требало је да пресече све даље амбиције монфератских маркиза на Истоку. У формалном погледу, Андроник је сада у очима Латина владао Солуном и околином као миразом који је добио уз своју нову латинску невесту. Заузврат, византијски цар је тазбини исплатио велику суму новца и обавезао се да ће у [[Ломбардија|Ломбардији]] издржавати 500 коњаника.

Једанаестогодишња Ирина Монфератска тако се удала за цара Андроника који је имао око двадесетпет. Брак је у почетку био срећан и плодан захваљујући четворо деце: Јована (рођ. око [[1286]].), Теодора (рођ. [[1291]].), Димитрија (рођ. пре 1294.) и ћерку [[Симонида Немањић|Симониду]] (рођ. 1294.). Ирина је важила за отреситу и амбициозну жену која се није задовољавала простом улогом цареве супруге. Као мајка тројице синова монфератска принцеза је показивала дубоко подозрење, па и непријатељство према Андрониковим синовима из првог брака који су у погледу владарског наслеђа и привилегија били у предности у односу на њену децу. Пошто је родила првог сина крунисана је за царицу, а Михаилово крунисање за очевог савладара пропраћено је проглашењем малог Јована за деспота.

== ЛитератураИзвори ==