Алексије I Комнин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
| функција =
| владавина =
| претходник = [[Нићифор III Вотанијат]]
| наследник = [[Јован II Комнин]]
| династија = [[Комнини]]
| отац =
| мајка =
| супружник = [[Ирина Дука]]
| деца = [[Ана Комнина]]<br>[[Јован II Комнин]]
| грб =
| опис_грба =
Ред 48:
Током [[1087]]. [[јерес|јеретици]] су се удружили са [[Печенези|Печењезима]], који харају Тракијом. Цар Алексије I Комнин креће у Мезију да се освети, али био је присиљен на повлачење. Током повлачења [[Печенези|Печењези]] су га заробили и присилили да потпише мир и да им плати велику суму новца. Током [[1090]]. Печењези поново нападају Тракију и улазе у савез са [[Селџуци]]ма, тако да су покушали заједничку опсаду Цариграда. Алексије Комнин улази у савез са хордом од 40.000 [[Кумани|Кумана]]. Византија и [[Кумани]] су заједнички потукли Печењеге у Тракији [[29. април]]а [[1091]]. у бици код Лебуниона.
После обрачуна са Печењезима, Кумани су постали опасност и започели су серију пљачкашких напада на царске територије. Вођа Кумана је твдио да је он Константин Диоген, давно преминули син цара Романа IV Диогена. Кумани су харали Тракијом, све док њихов вођа није елиминисан крај Адријанопоља. Када је
== Први крсташки рат ==
Око [[1090]]. Алексије Комнин се мири са папама, са намером да добије западну подршку против Селџука. Алексије Комнин је замолио папу [[Урбан II|Урбана II]] на сабору у Пјаченци да сазове рат против неверника. Папа је [[1095]]. сазвао [[сабор у Клермону]] и позвао у [[Први крсташки рат]].
Алексије Комнин је мислио да ће доћи плаћеници, а не велика, готово сељачка војска. Цар Алексије I Комнин није био спореман за толики број крсташа, од којих су многи пљачкали дуж пута. Најпре је имао посла са [[Сељачки крсташки рат|неорганизованом групом крсташа]], авантуриста и сељака које је предводио [[Петар Пустињак]].
Није знао што да ради с њима. Предложио је Петру Пустињаку, да сачекају главнину крсташке војске. Већина те сељачке војске је била нестрпљива, желели су да преотму Никеју од Турака. Претрпјели су изузетно тежак пораз, тако да је од 20.000 крсташа остало живо само 3.000.
| |||