Јован Мариновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 32:
 
== Биографија ==
Рођен 1821. у [[Сарајево|Сарајеву]], које је тада било у ppБосански пашалук|Босанском пашалуку[[. Према причи у Србију је дошао заједно са својим стрицем, који је бежао из Босне. Школовао се у Србији, Крагујевцу. Као одличан ђак, Мариновић је 1837. са шеснаест година је ступио у Кнежеву канцеларију од 1837. и у њој остао до 1841. Послат је 1841. као државни питомац на студије у Париз, али је одлучио да се врати у Србију после збацивања кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] 1842. и избора [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] за кнеза.
Рођен 1821. у [[Сарајево|Сарајеву]] (Турска), преминуо 30. јула 1893. у [[Вилер-сур-Мер]] (Француска). Школовао се у Србији, Крагујевцу. У Кнежевој канцеларији од 1837. до 1841. Државни питомац у Паризу 1841. до 1842. Секретар совјета (владе) од 1842. Начелник у Кнежевој канцеларији од 1843. до 1856. Као начелник [[Књажеска канцеларија|Кнежеве канцеларије]] саветовао неутралност за време [[Кримски рат|Кримског рата]]. Министар финансија 1856-57. Као министар финансија донео први закон о државном буџету. Члан [[Државни савет (Србија)|државног савета]] 1860. Председник Државног савета 1861. Стални саветник кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] за спољну политику. У пратњи кнеза на путу у [[Истанбул|Цариград]] 1867.
 
=== Уставобранитељски период ===
Рођен 1821. у [[Сарајево|Сарајеву]] (Турска), преминуо 30. јула 1893. у [[Вилер-сур-Мер]] (Француска). Школовао се у Србији, Крагујевцу. У Кнежевој канцеларији од 1837. до 1841. Државни питомац у Паризу 1841. до 1842. Секретар совјета (владе) од 1842. Начелник у Кнежевој канцеларији од 1843. до 1856. Као начелник [[Књажеска канцеларија|Кнежеве канцеларије]] саветовао неутралност за време [[Кримски рат|Кримског рата]]. Министар финансија 1856-57. Као министар финансија донео први закон о државном буџету. Члан [[Државни савет (Србија)|државног савета]] 1860. Председник Државног савета 1861. Стални саветник кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] за спољну политику. У пратњи кнеза на путу у [[Истанбул|Цариград]] 1867.
 
=== Служба за време Обреновића ===
Члан [[Државни савет (Србија)|државног савета]] 1860. Председник Државног савета 1861. Стални саветник кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] за спољну политику. У пратњи кнеза на путу у [[Истанбул|Цариград]] 1867.
 
После погибије кнеза Михаила 1868. постаје шеф привременог намесништва и сазивач [[Велика народна скупштина у Топчидеру|велике скупштине за избор новог кнеза]]. Потврђен за председника Државног савета 1869. Председник Савета и министар иностраних дела од 22. октобра 1873. до 5. новембра 1874.
Линија 39 ⟶ 45:
 
Основао задужбину при Српској краљевској академији за награде у области књижевности.
 
Преминуо 30. јула 1893. у [[Вилер-сур-Мер]] (Француска).
 
== Види још ==