Јован Мариновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48:
После убиства кнеза Михаила 1868. Мариновић је постао шеф привременог намесништва и сазивач [[Велика народна скупштина у Топчидеру|велике скупштине за избор новог кнеза]]. Потврђен је за председника Државног савета 1869. За разлику од Гарaшанина, Мариновић није био устрајан борац. Иако је сматрао да је предлог устава који је саставио [[Јован Ристић]] погрешан корак ка демократизацији и модернизацији државе, као председник Државног савета је дозволио усвајање [[Намеснички устав|Намесничког устава]].{{sfn|Stokes|1990|pp=22}}
Када је кнез Милан Обреновић решио да смени Ристића са места председника владе, Мариновић је био најподеснији кандидат. Председник Савета и министар иностраних дела од 22. октобра 1873. до 5. новембра 1874. За разлику од Ристића, Мариновић није био склон да води ускостраначку владу. Због тога је у своју владу изабрао двојицу либерала, [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиља Мијатовића]] и [[Аћим Чумић|Аћима Чумића]].{{sfn|Stokes|1990|pp=23}} Мариновићева влада је дозволила већу слободу штампе, независно судство и министарску одговорност.
| |||