Јован Мариновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 48:
После убиства кнеза Михаила 1868. Мариновић је постао шеф привременог намесништва и сазивач [[Велика народна скупштина у Топчидеру|велике скупштине за избор новог кнеза]]. Потврђен је за председника Државног савета 1869. За разлику од Гарашанина, Мариновић није био устрајан борац. Иако је сматрао да је предлог устава који је саставио [[Јован Ристић]] погрешан корак ка демократизацији и модернизацији државе, као председник Државног савета је дозволио усвајање [[Устав Србије из 1869. године|Намесничког устава]].{{sfn|Stokes|1990|pp=22}}
Када је кнез Милан Обреновић решио да смени Ристића са места председника владе, Мариновић је као највише рангирани конзервативац био најподеснији кандидат. Мариновић је посто председник владе и министар иностраних дела од 5. новембра 1873. до 7. децембра 1874. у либералско-конзервативној влади. За разлику од Ристића, Мариновић није био склон да води ускостраначку владу. Због тога је у своју владу изабрао двојицу либерала, [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиља Мијатовића]] и [[Аћим Чумић|Аћима Чумића]].{{sfn|Stokes|1990|pp=23}} Мариновићева влада је дозволила већу слободу штампе, независно судство и министарску одговорност, што је био важан корак у успостављању парламентарне демократије. На заседању народне скупштине 27. новембра 1873. Мариновићева влада је представила скуп реформских закона, међу којима су закон о подстицању индустријских предузећа и закон о шест дана орања земље (дан је била стара мера за површину која износи 5760
Основао задужбину при Српској краљевској академији за награде у области књижевности.
|