Турбо-фолк — разлика између измена

 

Највећа музичка кућа у Србији, [[Гранд продукција]], почела је са радом 1998. окупивши највеће турбо-фолк звезде Србије. Годинама су на мети критичара биле ''Грандове'' неукусно и непримерено одевене певачице, као и теме новокомпонованих песама у којима се, по речима социолога Сретена Петровића, „идилична слика древног сеоског и паланачког фолклора настоји осавременити.“ Пет-шест година касније, фолк и етно звук све више губе на значају, а песме добијају модерније тонове, и трпе утицај поп, хаус и техно звука. Опеване теме су и даље срећа и љубав, као главни лајтмотив масовне културе, али на савременији и мање руралан начин. Од 2004. ''Гранд'' једном годишње (или једном у две године) организује избор за ''Звезде Гранда'', односно нова лица српске музичке сцене. Иако су неки од ''Звезда'' данас представници [[поп-фолк музика|поп-фолка]] ([[Тања Савић]], [[Славица Ћуктераш]]...) и попа ([[Душан Свилар]]), 2009. године је [[Дарко Лазић]] победио певајући искључиво турбо-фолк хитове [[Љуба Аличић|Љубе Аличића]] и [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]].

=== Представници турбо-фолка ===

Назначајније представнице, и тзв. симболи турбо-фолка биле су српске певачице [[Светлана Ражнатовић]], [[Лепа Брена]] и [[Драгана Мирковић]], чијим се музичким правцем данас сматра [[поп-фолк музика|поп-фолк]]. Певачи који су остали доследни ''новокомпонованом'' звуку, те се њихова популарност знатно смањила, су [[Шемса Суљаковић]], [[Боро Дрљача]], [[Миле Китић]], [[Милош Бојанић]], [[Митар Мирић]], [[Кемал Маловчић]], [[Вера Матовић]], [[Злата Петровић]], [[Ера Ојданић]]...