Италијански рат (1499—1504) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Ред 29:
Луј 1499. године шаље војску у Ломбардију којом је заповедао краљ Ђакомо Тривулзио из Милана, противник Лудвига Сфорце који је у то време био владар Милана. Сфорца, нападнут од Млечана, морао се склонити код аустријског цара [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана]]. Након тога је француски краљ свечано ушао у Милано, а власт је учврстио победом над војском Сфорце у [[Битка код Новаре (1500)|бици код Новаре]] 1500. године. Луј је Венецији дао Кремону, а Лудвиг је заробљен и одведен у Француску где је и умро 1508. године.
 
Да би спречио интервенцију европских сила, пре свега [[Фернандо II од Арагона|Фердинанда Католичког]] и [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана Хабзбуршког]], француски краљ је склопио споразум у [[Гранада|Гранади]] 1500. године према коме су Француској требале припасти [[Кампања]] и [[Абруцо]], а Шпанији [[Калабрија]] и [[Апулија]]. Убрзо је дошло до сукоба Француске и Шпаније око поделе плена. У три битке које су уследиле (код [[Битка код Семинаре|Семинаре]], [[Битка код КеригнолеЧерињоле|Керигноле]] и [[Битка код Гариглијана|Гариглијана]]) Шпанија односи победу и споразумом у Лиону из 1504. године добија [[Напуљско краљевство]], а Француска [[Миланско војводство|Миланско Војводство]].
 
== Види још ==