Билинопољска изјава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Билинопољска изјава''' је документ у којем су поглавари [[Црква босанска|цркве босанске]], пред изаслаником римског папе, изјавили да се одричу своје јереси. Изјава је потписана [[8. април]]а [[1203]]. године на [[Билино Поље|Билином пољу]] код Зенице, а изјаву су потписали: босански [[кулин|бан Кулин]], дубровачки [[архиђакон Марин]], као и поглавари цркве босанске, међу којима [[дјед Драгич]] и „гости“ [[Љубин]] и [[Дражета]]. После потписивања изјаве, Љубин и Дражета су отишли угарском краљу [[Емерик Угарски|Емерику]] и пред њим [[30. април]]а положили заклетву да ће се држати одлука из изјаве. Ова изјава била је само формалног карактера, јер су се поглавари цркве босанске, упркос потписаној изјави, и даље држали своје вере. Билинопољска изјава представља значајан историјски извор за познавање верских и политичких прилика у [[босна у средњем веку|средњовековној Босни]]. Потребно је напоменути да је ова изјава потписана у јеку 4. крсташког рата. Наиме 18. новембра 1202. године крижарска војска је опљачкала и запосела Задар у коме је још боравила у пролеће 1203. што значи да је била спремна за евентуални напад на Босну чега су босански великаши били свесни те су прихватили папине захтеве.
:
Ред 5:
 
:
“По овој Бјепољској изјави виде се, да jeје Црква босанска у то време имала своје манастире, монахе и монахиње и монашке старешине, како то, према изворима, јеретици богомили нису имали. Исто тако из ње се види, да су уз манастире биле цркве које нису могле бити без олтара и крстова, и свештеника који суслужили, причешћивали, исповедали и делили епитимију. Али се види и то да се све није слагало са обредима у католичкој цркви, па су за то прваци босанских монаха у име своје и свих осталих монаха обећали, да ће убудуће при испуњавању религиозних обреда тачно придржавати наредаба и заповеди римске цркве. Из тога факта што су се босански монаси звали крстјанима и што су обећали, да неће код себе примати никаква манихејани другога јеретика и да неће носити косе и шареног одела, не може се закључити да су то били јеретици, како мисли Рачки.
Напротив, по нашем мишљењу, из те Бјелопољске изјаве се види, да су босански монаси, који су је потписали, као и они, које
су ови представљали, били [[Православље|православни]]. Православних словенских манастира и монаха било jeје у средњем веку не само у Босни, него и у Далмацији и другим југословенским странама на западу. А при томе потписани босански монаси на тој изјави изрично кажу, да се одричу шизме и признају римску цркву, т.ј. одричу се источне православне цркве и признају западну, католичку цркву.” (П. Благојев; према Глушац, 1992).{{sfn|Глушац|1992|pp=110-111}}
 
:
Ред 24:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{cite book |last= Глушац|first= Васо|year= 1992|title= Истина о богомилима : историјска расправа|journal= Књижевне новине|authorlink= Васо Глушац|volume=| ref = harv}}
{{Богумилство}}
{{БУСВ}}
{{sfn|Јиречек|1952а|pp=320}}
* {{cite book|ref= harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=QDFVUDmAIqIC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|idisbn=ISBN 978-0-472-08260-5}}
== Литература ==
* {{cite book|ref= harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=QDFVUDmAIqIC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|id=ISBN 978-0-472-08260-5}}
 
[[Категорија:Црква босанска]]