Бановина Босна — разлика између измена

У процесу распадања [[Срби|српске]] [[зета (држава)|краљевине у Зети]], владари Босне од [[1137]]. године признају врховну власт [[списак угарских владара|краља Мађарске]] и од тада, највероватније, носе титуле банова. Током владавине византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]] (1143—1180) и његове офанзивне политике на свим [[фронт]]овима улази [[1167]]. године у састав Византије и тада ње у њој јавља први значајнији владар [[кулин|бан Кулин]] (1180—1204) чија сестра је била удата за [[Захумље|захумског]] кнеза [[Мирослав Завидовић|Мирослава]], брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]] (([[1166]])[[1168]]—[[1196]]). У то доба се у њој јавља и [[богумили|богумилски покрет]] који се временом утапа у већ постојећу [[Црква босанска|''цркву босанску'']] која ће бити карактеристична за Босну до самог краја њеног постојања. Већ [[1203]]. године бан Кулин пред надолазећом офанзивом из краљевине Мађарске коју је покренуо папа [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]] у [[Билино Поље|Билином пољу]] код данашње [[Зеница (Зеница)|Зенице]] на великом народном сабору се одриче "[[велика шизма|шизме]]" (''abrenuntiamus scismati'')<ref>{{sfnCite book|author=Глушац, Васо|title= Истина о богомилима : историјска расправа|location=Београд |publisher=Књижевне новине|year=1992|pppages=110}}</ref>, и прихвата учења и организацију [[католичка црква|римокатоличке цркве]] са [[Папа|папом]] на челу. Том приликом је потписана ''[[Билинопољска изјава]]'', коју су осим њега, потписали и поглавари Цркве босанске. Међутим то није био крај Цркве босанске и она је наставила да постоји као ''-{[[de facto]]}-'' државна вера. Током целог [[13. век|-{XIII}-]] и у првој половини [[14. век]]а, бановина Босна ће номинално признавати власт краљева Мађарске, иако у пракси та превласт није постојала или је постојала колико и боравак мађарских снага на тлу бановине. Средином [[13. век]]а долази до смене на престолу и власт под [[Пријезда I Котроманић|Пријездом I]] (1250—1287) преузима нова династија која се [[Презиме|презива]] ''[[Котроманићи|Котроманић]]''. Њега наслеђују синови [[Стефан I Котроманић|Стефан I]] (1287—1314) и [[Пријезда II Котроманић|Пријезда II]] (1290—1322), а после Стефанове смрти власт преузима његов син [[Стефан II Котроманић|Стефан II]] (1322—1353) који је владао под окриљем [[хрватски банови|бана Хрватске]] [[Младен II Шубић|Младена II Шубића]]. После слома [[Шубићи|Шубића]] 1322. године Стефан отпочиње са самосталном владавином током које отпочиње значајно проширење територија бановине Босне. Користећи се унутрашњим борбама у [[српско краљевство|краљевини Србији]] и осамостаљењу [[Бранивојевићи|Бранивојевића]] у [[Захумље|Захумљу]], он у савезу са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] улази у сукоб са њима из кога излази као потпуни победник и овладава приморјем од ушћа [[Цетина|Цетине]] до [[Дубровник]]а, осим [[тврђава|утврђеног]] [[Омиш]]а. Потом се користи заузетошћу [[Стефан Душан|Душана Силног]] (краљ [[1331]]—[[1346]], [[цар]] 1346—1355) у [[Македонија (област)|Македонији]] да би задржао Захумље и ''Крајину'' ([[Паганија|Неретвљанска област]]), а истовремено са избијањем на [[Јадранско море]] на [[југ]]у помера своју [[север]]ну границу на [[Сава|Саву]] и [[Исток|источну]] на [[Дрина|Дрину]] удвостручивши на тај начин своју државу.