Рустем-паша Опуковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м правопис
Ред 22:
== Биографија ==
[[Датотека:Rustem Pasha Mosque.JPG|Рустем-пашина џамија у [[Истанбул]]у.|мини|лево]]
Рустем-паша је рођен у [[Скрадин]]у, на подручју данашње [[Хрватска|Хрватске]].<ref>{{Cite book|last=Fine|first=John V. A.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods|url=http://books.google.com/books?id=wEF5oN5erE0C|year=2010|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-02560-2|pages=}}</ref>. Живео је у [[католицизам|католичкој породици]] од које је отет још као дете и одведен у [[Истанбул]]. У Истанбулу се школовао и изградио завидну војну каријеру. Након тога је постављен за гувернера [[Дијарбакир]]а. Убрзо постаје дамат, односно зет Османске династије јер се [[1539]]. године жени [[Султанија Михримах|Михримах султанијом]], принцезом Османског царства и кћерком јединицом султана [[Сулејман I|Сулејмана Величанственог]] и његове венчане супруге [[Рокселана|Хурем султаније]], односно [[Рокселана|Рокселане]].
 
Пет година након венчања, Сулејман га поставља за великог везира [[Висока порта|Порте]]. Његовом великом и наглом напретку у државним пословима је без сумње допринела [[Рокселана]], која је имала велики утицај на Сулејмана и политику Османлија. Рустем-паша је постављен на ову позицију ради смањења [[инфлација|инфлације]] и пуњења државног буџета новцем.
Ред 33:
Након погибије принца, османски народ је кривца у овој одлуци нашао управо у Рокселани и Рустем-паши. Народ је сматрао да су они прави кривци смрти омиљеног принца за којег је народ имао само речи хвале. Поред народа, своје незадовољство су изразили и [[јањичари]] код којих је принц Мустафа био омиљен. Због тога су дигли побуну. Сулејман се уплашио ове побуне, па је зато на захтев народа морао да смени Рустем-пашу са позиције великог везира{{sfn|Clot|2005|pp=158–159}}{{sfn|Goodwin|2006|pp=98, 145-146}}. После овога, побуна је угушена са доста новца, а Рустем је након две године поново постављен за великог везира.
 
На овој позицији је остао све до своје смрти, [[10. јул]]а [[1561]]. Био је један од најбогатијих људи у држави.<ref>http://www.zsem.hr/site/dmdocs/Hersak.pdf</ref>, а његово велико богатство је наследила управо његова удовица [[Султанија Михримах|Михримах]]. Сахрањен је у турбету, у дворишту џамије [[Џамија Шехзаде|Шехзаде]] у којој је сахрањен и [[Принц Мехмет]]. У спомен на њега остала је и [[Рустем-пашина џамија|Џамија Рустем-паше]] која је настала између 1561. и [[1563]]. године<ref>Hammer-Purgstall, History of the Ottoman empire</ref><ref>Suraiyah Faroqhi, ''Subjects of the Sultan: Culture and Daily Life in the Ottoman Empire''. I B Tauris. {{page|year=2005|isbn=. ISBN 978-1-85043-760-4|pages=}}.</ref>.
 
== Сведочење Гарцонија, млетачког абасадора у Цариграду (период: 1573—1574) о српском пореклу Рустем паше ==