Анексиона криза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поништена измена 11435658 корисника 178.149.161.252 (разговор) -- članak pisan ijekavicom |
м изједначавање на ијекавицу |
||
Ред 9:
У [[Краљевина Србија|Србији]] је [[анексија]] изазвала велико узбуђење, јер се осјећало да се [[Аустрија]] тиме учвршћује на [[Балканско полуострво|Балкану]], да дубоко погађа националну будућност [[Срби|српства]] и да жели да пресијече све наде у будућност велике самосталне српске државе. [[Срби]] су се ријешили на крупне жртве; протестовали су у свим престоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске. Срби су створили [[Народна одбрана|Народну одбрану]] са циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе, и образовали ([[24. фебруар]]а [[1909]]) концентрациону владу под председништвом [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]].
Западне силе [[Француска]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] противиле су се анексији, али нису биле спремне да ратују због ње. [[Русија]], која је знала да ће до овог чина доћи (чак је преговарала с [[Аустроугарска|Аустроугарском]] око одређених компензација у своју корист), није ништа предузела.
Под притиском општег нерасположења у [[Европа|Европи]], у жељи да спору одузме европски карактер, [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] је са [[Османско царство|Османским царством]] склопила споразум ([[26. фебруар]]а), платила јој [[Одштета|одштету]] од 2,5 милиона и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српска влада је била принуђена да (31. марта 1909) да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спречити
Анексијом Босне и Херцеговине [[српско питање]] добило је европски карактер, јер је у цијелом свијету остао утисак да је Аустроугарска извела незаконити акт и да му је као праву аргументацију дала само силу. За Србију овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију [[Народ|народних снага]] и изазвао јачање национализма и националне солидарности.
| |||