Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена

Јустинијан I умире [[565]]. године, а на трону га наслеђује његов сестрић Јустин II(565—578.). Авари су покушали да обнове старе договоре са новим царом, али им је он дао до знања да је готово са Јустинијановом политиком подмићивања [[варвари|варвара]]. Авари који су, за нешто више од једне [[десетлеће|деценије]], окупили преостала хунска племена и бугарска племена у Панонији и левој обали Дунава налазили су се сада на челу јаке војне силе која је под моћним [[бајан|каганом Бајаном]] ([[562]]—[[602]]562—602.) претила да постане нова хунска држава са новим [[Атила|Атилом]]. Продор на [[запад]] у [[Тирингија|Тирингију]] и успешни ратови са [[Франци]]ма, јасно су показали њихову снагу.

Пред овим комбинованим снагама Словени су се повукли ''„по шипражју и густим шумама“'' препустивши земљу Аварима на пљачку. Бајан је тада формално приморао Словене да му плаћају данак, али чим је он отишао вратили су се на пређашње стање непризнавања Бајана и пљачкања Византије. Словени који су се у доба напада налазили у Византији, нису се пренули због напада, већ су наставили са пљачкањем. Разлог овоме је једноставан. Словени су у походе са собом водили целе породице, тако да су за собом остављали само [[Дрво|дрвена]] [[Словенско градиште|градишта]] која су могли опет да подигну где им се прохте. Ондашњи хроничари јасно говоре да су Словени пљачкали готово неометано и да су презимљавали на територији Византије као да је њихове земља, а многи су ту и остајали, записао је [[584]]. године један хроничар. [[Цар Маврикије]] ([[582]]—[[602]]582—602.) је за Словене и Анте записао ''да су то слободољубива племена, која не трпе ропство''.

[[Пад Јерусалима (614)|Пад Јерусалима 614. године]] приморава Ираклија на преговоре са каганом. Два владара требало је да се састану у [[Хераклеја|Хераклеји]], надомак [[Константинопољ|Цариграда]] ради договора. Међутим, [[Каган Бајан II|Бајан]] ([[602]]—[[617]]602—617.) није планирао да преговара већ да зароби самог цара и у општој пометњи улети у Цариград. Ираклије је једва успео да се извуче, а градски браниоци су јасно показали нападачима да Цариград неће моћи да освоје на јуриш, после чега се окрећу и настављају да пљачкају по Византији све до [[619]]. године када се враћају својим кућама. Стање у Византији је било такво, да је Ираклије морао да дође до мира или са [[Сасанидско царство|Персијом]] или са каганом јер Царство није било у стању да се бори на две стране. Због тога он пристаје на нове каганове услове. Годишња накнада је удвостручена на 200.000 [[златник]]а, а поврх свега су Византинци морали да дају и таоце, међу којима су били царев ванбрачни [[син]] и сестрић.

Податке о пореклу [[Хрвати|Хрвата]] и [[Срби|Срба]] и њиховом доласку на [[Балканско полуострво]], осим домаћих хроника сумњивог порекла и садржаја доноси још само [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] у свом делу ''„[[De administrando imperio|О Управљању Царством]]“'' ({{јез-лат|De administrando imperio}}) писаног средином [[10. век|X века]]. На основу података и легенди које износи Порфирогенит може се закључити да су Срби и Хрвати са подручја [[Источна Немачка|некадашње Источне Немачке]], [[Пољска|Пољске]] и [[север]]а [[Чешка|Чешке]] стигли на Балканско полуострво током владавине цара [[Ираклије|Ираклија]] ([[610]]—[[641]]610—641.), прецизније у њеној другој половини односно након [[Опсада Цариграда (626)|комбиноване опсаде Цариграда 626. године]].

== ЛитератураИзвори ==