Естетика — разлика између измена

У класичном периоду, када су умјетности сматране умјетностима имитације, умјетничка дјела су нас могла водити ка знању на веома једноставан начин. На примјер, ако је слика ''Крунисање Наполеона'' имитација или представа крунисања, онда она може информисати свијет да је [[Наполеон Бонапарте|Наполеон]] постао цар, како је догађај изгледао и колико битан је био. Апсолутни идеализам је поставио још више захтјеве за умјетност. За његове сљедбенике које предводи [[Хегел]], његов зачетник, умјетност је начин спознаје апсолутног духа. Лишена своје идеалистичке потпоре ова идеја се може схватити као варијација веома старе идеје по којој је умјетник посебна индивидуа, са посебним увидом у стварност. У периоду [[романтизам|романтизма]], када су умјетности виђене као израз умјетникових ставова и [[емоција]] о свијету, знање које се могло очекивати од умјетничких дјела тицало се спознаје емоција, умјетникових и наших. По том схватању умјетник је тај који разрађује емоције о свијету за уживаоце умјетности, тако да их је кроз употребу маште рецептора могуће рекреирати и тако доћи до спознаје или знања о њима. Савремене теорије о когнитивној вриједности умјетности су мање амбициозне. Тенденција је да се нагласи да умјетничка дјела нису најбољи водич за ширење [[наука|научних]] знања, али могу да нас уче на друге начине. Гудман је истицао како слике, скулптуре, [[филм]]ови и остале визуелне умјетности, могу да нас науче да постанемо вјештији у перцептивном расуђивању о стварима различите природе.<ref name="Goodman" /> За књижевна дјела се обично сматрало да пружају знања о моралу, спознаји моралних истина које могу бити изражене у пропозиционим оквирима, као и знања о начину живљења, како третирати своје пријатеље и како доносити моралне одлуке. [[Роман]]и, филмови, [[драма|драме]], кратке приче или [[басна|басне]], као и [[епска поезија]], сматрају се по мјери да едукују наше емоције и поуче нас моралним вриједностима.<ref name = "Robinson">Robinson, Jenefer. ''Deeper than Reason: Emotion and its Role in Literature, Music, and Art''. Oxford: Oxford University Press, 2005.</ref> Међутим, ако покушамо да апстрахујемо моралне истине из књижевности, може се наићи на неке баналности које не морају бити истина. Рецимо, [[Kralj Lir (drama)|Краљ Лир]] нас учи да се љубав налази у дјелима а не у ријечима, док [[Ана Карењина]] поручује да уколико начините прељубу и напустите свога мужа и дјецу, долази вријеме патње за вас.<ref>Nussbaum, Martha ''Love’s Knowledge''. Oxford: Oxford University Press, 1990.</ref>