Камило Хосе Села — разлика између измена

Једанаести Селин роман изашао је године 1988. Села је већ био живи класик шпанске књижевности и учитељ млађих генерација, иако је био нестандардни учитељу, који то никако није хтео бити. <ref name="automatski generisano1" />

 

 

Године 1962. Села објављује „Прегршт басни без љубави са тридесет два Пикасова цртежа“. Овај необичан скуп поучних прича, како се читаоцу сугерише у самом наслову, јесте својеврсна прерада добро познатих повести, легенди, митова: о Адаму и Еви, о Нарцису, Федри, [[Троја|тројанским]] јунацима, али и о извесном Дон Бобу, „тврдоглавом и рецидивном Јеврејину“ којега је спалила [[Инквизиција]] на Мајорци на месту на којем је данас ноћни клуб, о монахињи Фани Прајс, из 10. века пре Христа, итд. Све то, наравно, илустровано Пикасовим цртежима. И овде, као и у другим Селиним прозним делима, начин приповедања је толико пун набоја да, ако и не замењује радњу, а оно је свакако чини наглашенијом него иначе. Села радије користи набрајање него описивање, чиме писцу који поседује онако богат речник нимало није тешко да постигне већи приповедачки ефекат.