Византијски сенат — разлика између измена

На крају [[5. век|5. вијека]] две ниже класе су потпуно биле удаљене из сената. За вријеме [[Јустинијан I|Јустинијана I]] број припадника реда ''-{Clarissimi}-'' је био знатно увећан, што је довело до унапређења у ред ''-{Spectabiles}-'' и ''-{Illustres}-'' који су били елитна класа у сенату. Резултат тога је било стварање новог реда ''-{Gloriosi}-'', чији су припадници били најважнији сенатори. Сенатори су у исто вријеме вршили дужности у административном апарату Византијског царства.

 

 

Иако је моћ сената била ограничена он је могао да доноси одлуке ({{Јез-лат|Senatus consulta}}) које је император могао потврдити и издати у форми [[едикт]]а. Могао је предлагати законе и био је савјетодавни орган заједно са Царским савјетом. Западни римски цар [[Валентинијан III]] је утврдио законодавну процедуру која је сенату дала право учествује у законодавству. Сваки нови законски приједлог је био претресан у Сенату и Царском савјету пре него што га је потврђивао император. Ова процедура је укључена у Јустинијанов законик иако је нејасно да ли се у потпуности проводила на Истоку. Император је такође користио Сенат као суд за државне издаје. Редовне кривичне предмете је разматрао префект Константинопоља заједно са још пет сенатора. Сенат је такође имао формално право да бира императора заједно са војском, иако је император долазио на престо по насљедству.