Метал — разлика између измена

{{ПФ112015}}

[[Метал|Метали]] заузимају већи део Периодног система елемената. У природи се налазе у виду једињења и веома су распрострањени у Земљиној кори у виду стена, руда и минерала.<ref>https://www.sites.google.com/site/epruveticaki/nastava-hemije/8-razred/metali-oksidi-metala-i-hidroksidi-baze/8-2-1-fizicka-svojstva-metala</ref>

* непрозирност

* термичка емисија електрона

== Температура топљења као мерило јачине металне везе ==

Температуре топљења налазе се у релативно широком распону,од -38,9&nbsp;°C(за живу) до 3410&nbsp;°C (за [[волфрам]]).При топљењу,доведена топлотна енергија троши се на раздвајање атома метала који постају покретљиви.Што је јача веза између атома у металу то је више енергије потребно да се они раздвоје и виша је [[температура]] топљења.

Мада на вредност температуре топљења метала утичу и други чиниоци,на пример кристална структура,највећи утицај несумњиво има јачина металне везе у кристалној решетки сваког појединог метала.

Више температуре топљења земноалкалних метала од температуре топљења алкалних метала објашњава се теоријом електронског гаса.Према тој теорији у металним решеткама земноалкалних метала постоје два пута позитивно наелектрисани јони,па је електростатичко привлачење између јона метала и електрона из "електронског гаса" веће него код алкалних метала чији су јони једновалентни.

Код прелазних елемената(метала),на пример Fe,Ni,W,у грађењу металне везе учествују и [[d-електрони]] из непопуњеног d-поднивоа,чиме расте ковалентни карактер везе,и консеквентно расту и њихове температуре топљења.<ref>http://hemija7.weebly.com/105210771090107210831080--10861087109610901077-108610761083108010821077.html</ref>

== Електрична и топлотна проводљивост ==

Пошто валентни електрони у металу могу слободно да се крећу између позитивно наелектрисаних јона,лако се премештају под дејством електричног поља тј.електричну струју чини струја електрона који теку кроз метал под утицајем разлике потенцијала успостављене на крајевима металног проводника помоћу спољашњег извора струје.Такав тип електронског провођења који се остварује услед кретања електрона,назива се електронско или метално провођење струје.Метални проводници се не мењају при провођењу струје,за разлику од јонских проводника(електролита),који се мењају услед хемијске реакције(оксидо-редукције)на електродама.Метални проводници могу да проводе струју бесконачно дуго.Док се при снижењу температуре електрична проводљивост јонских проводника смањује,проводљивост металних проводника расте.Провођење топлоте у чврстим супстанцама заснива се на преношењу енергије услед додира честица(атома,молекула или јона),које јаче осцилују у топлијем делу супстанце са честицама хладнијег дела,при чему се повећавају амплитуде,вибрације атомских језгара и температура супстанце расте.

Најбољи проводници електричне струје међу металима су Ag,Au,Al,Cu.

== Механичка својства ==

Пошто се електрони у металу налазе у сталном кретању и не заузимају фиксне положаје око појединих атома,атоми у металу релативно лако мењају своје положаје под дејством спољашње силе,а да при том не долази до раскидања веза између њих.

Приликом механичке деформације метала,покретљиви електрони прилагођавају се промењеном положају атома у металу,чиме оставрују и даље металну везу.Због тога се метали лако обрађују ковањем,ваљањем и другим механичким поступцима обраде.Већина ковалентних и јонских једињења не може се деформисати на такав начин.Ако се на таква једињења делује механичком силом ради промене њиховог облика,настаје разарање кристалне структуре.

== Сјај ==

Метални сјај се приписује интеракцији светлости са електронима у металу.Кад светлост обасја површину метала,електрони апсорбују енергију фотона светлости и прелазе са нижег енергетског нивоа на виши ниво.Електрон се,међутим,не задржава дуго у вишем енергетском нивоу,већ реемиује [[фотон]] исте енергије и враћа се на полазни енергетски ниво.Због те реемисије светлости ,металне површине изгледају као да имају јаку рефлексију и својствен им је карактеристичан сјај.

== Термоелектронска емисија електрона ==

При загревању метала повећава се кинетичка енергија електрона,тако да при извесној температури неки од њих имају довољно енергије па могу да изађу из метала.Ако их још привлачи и неки позитиван потенцијал изван метала ,појављује се ток електрона,односно једносмерна електрична струја.Таква појава позната је као ''термоелектронска емисија електрона.''<ref>{{Cite book |ref= harv|author= Проф. др Милош Б. Рајковић | title=Општа и неорганска хемија |publisher=Фотофутура|year=2010| isbn=978-86-83691-41-8 |page=595}}</ref>

== Референце ==

{{reflist}}

== Види још ==

*[[Периодни систем елемената]]