Једног априлског дана група ходочасника се окупила у крчми Табард код Лондона. Њиховом друштву се придружио и крчмар. Они су кренули на пут од Лондона до Кентерберија да би се поклонили гробу Светог Томаса Бекета у Катедрали у КентербуријуКентербeрију. Писац детаљно описује ову групу. Њени припадници долазе из свих слојева друштва. Поред црквењака (настојница манастира, монах, свештеник опроштајник), ту су и: морнар, млинар, дрводеља, штитоноша, витез и други. Крчмар Хари Бејли предлаже да једни другима причају причу током путовања. Ходочасници се саглашавају да свако исприча по 4 приче, две на путу за Кентербери, а две на повратку. Онај ко исприча најбољу причу добиће бесплатну вечеру коју ће платити сви остали. Прву причу прича витез. Свачија прича илуструје друштвени положај приповедача, а неке од њих праве шале на рачун других чланова групе. На крају није изабрана најбоља прича, нити су сви из групе испричали своју причу. Чосер се на крају дела извињава за могуће увреде које су његове приче нанеле.
