Структурализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
{{bez referenci}}
{{Социологија}}
'''Структурализам''' ([http://лат. лат.] structura - састав, склоп, грађа) је методолошки приступ и истраживачки поступак у друштвеним наукама, који се развио 60-их година XX века у Европи. Проистекао је из лингвистичких теорија [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]] и културних теорија [[Клод Леви-Строс|
Структуралисти у социологији критиковали су пренаглашену улогу човека у друштвеним догађањима.
Ред 10:
Појам структуре кључан је за структурализам, али није настао заједно са њим. Води порекло из лингвистике, где се првенствено и употребљавао. Има велики значај и у биологији, лингвистици, математици... Најопштија дефиниција појма “структура” је: “Структура је целина коју творе солидарне појаве, тако да свака зависи од других и може бити оно што јесте само по односу према њима”.<ref>{{cite book|first=Andre|last=Lalande|title=Vocabulaire de philosophie, III}}</ref> То би значило да структура представља скуп међусобно зависних и уско повезаних сложених појава и да се свака може одредити на основу односа према другим појавама из те структуре.
Другу, мање-више сличну дефиницију дао је [[Жан Пијаже]] и она гласи: “О структури говоримо онда кад су елементи повезани у целину која, као таква, има своје специфичне карактеристике и кад су особине елемената, од којих је та целина састављена, сасвим или делимично зависне од особина те целине”.<ref>{{cite book|first=Günther|last=Schiwy|title=Der franzosische Strukturalismus|year=1969|publisher=Rowohlt|location=Hamburg|pages=14}}</ref> Дакле, да би нешто било структура, његови елементи морају бити мање или више међусобно повезани. <ref>{{cite book|first=Борис|last=Мајер|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=15-20}}</ref>
==Развој структурализма==
У досадашњем развоју структурализма могу се разликовати три фазе
У првој, '''предфилозофској фази''' свога развоја, структурализам се јавио и
Највећи утицај на развој структурализма имао је Фердинанд де Сосир, у области лингвистике, тачније семиологије. Доказ да структурализам води порекло из лингвистике је то да је структура, главни теоријски појам структурализма, прво коришћена у лингвистици, семиотици, као назив за систем знакова, а не у биолошком, физичком, психолошком или социолошком смислу.
Ред 34:
'''Година 1968.''' била je важна и бурна година, како за људе, тако и за структурализам. Студентски и раднички протести потресали су цео свет, а они мајски у француској изазвали су прекретницу у развоју структурализма тј. удаљили га од оног класичног. Од тада структурализам представља постструктуралистички филозофски покрет који је у одређеној мери актван и данас.
[[Постструктурализам]] је за циљ имао да исправи недостатке класичног структурализма и да га унапреди, тако што га је критиковао. Карактеристичан за постструктурализам је прелазак са проучавања структуре на проучавање процеса које те структуре производе као своју последицу. Најважнији представници структурализма су Луис Алтхусер и [[Мишел Фуко]] (друга фаза њиховог развоја), Џил Делезе и Јулија Кристева. <ref>{{cite book|first=Борис|last=Мајер|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=8-13}}</ref>
==Однос структурализма и марксизма==
Ред 44:
Други структуралисти,као што су Мишел Фуко и Џил Делезе, до 1968. Године критиковали су оштро марксизам, али су након тога ублажили своје критике.
Идеја постструктурализма је, у поређењу са структуралистичким, најближа марксизму. <ref>{{cite book|first=Борис|last=Мајер|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=13-15}}</ref>
| |||