Структурализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
У првој, '''предфилозофској фази''' свога развоја, структурализам се јавио и утврдио као нови научни метод у посебним научним дисциплинама- лингвистици (структурална лингвистика [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]]), поетици, литерарној теорији и естетици (руска формалистичка школа), етнологији (анализа митова, структурна антропологија [[Клод Леви-Строс|Клод Леви-Строса]]), психоанализи ([[Жак Лакан]]), генетици итд.
Највећи утицај на развој структурализма имао је [[Фердинанд де Сосир]], у области [[лингвистика|лингвистике]], тачније [[семиологија|семиологије]]. Доказ да структурализам води порекло из лингвистике је то да је структура, главни теоријски појам структурализма, прво коришћена у лингвистици,
У другој, '''филозофској фази''' развоја структурализма разликују се две етапе:
Ред 25:
* конститутивна
У '''''критичкој фази''''', структурализам првенствено представља критику статуса субјекта тј. приоритет човека у различитим областима друштвених наука ([[етнологија|етнологији]], [[лингвистика|лингвистици]], [[психоанализа|психоанализи]] итд.) и доказује да је човек, његов начин размишљања, поступци и живот уопште део исте организационе шеме и да је зависан од истих категорија као и научни и технички свет, који је и једини стварни свет.
У '''''конститутивној фази''''' структурализма, он прелази у изградњу чврсто повезаних теоријских склопова заснованих на јединстваној методологији, који би требало да га заснују као правац. Представници те фазе структурализма били су [[Клод Леви Cтрос]] и његове ,,Методологике”,
Паралелно са тим, појавиле су се и критике самог структурализма и то наjвише од стране егзистенцијалиста (Сартреова критика структурализма као “последње баријере коју још грађанска филозофија може истурити против марксизма”), као и од стране самих марксиста.
| |||