Рукописна књига — разлика између измена

нема резимеа измене
}}</ref>
 
Назив кодекс (''caudex, codex'') потиче од начина спајања листова у овим књигама кожним врпцама (''cauda, coda'').<ref name=enciklopedija>[http://www.enciklopedija.hr Hrvatska enciklopedija]</ref>
 
== Наука о рукопису и рукописној књизи ==
Рукопис (средњов. лат. ''manuscriptum'' према лат. ''manu scriptum'': руком писати)<ref name="enciklopedija"/> је текст писан руком на меком, лакопреносивом материјалу. У научној терминологији рукопис означава '''књигу (кодекс) писану руком''' (за разлику од докумената и писама писаних руком, који спадају у дипломатичку и архивску грађу). Рукописи су имали два облика: '''свитак''' и '''кодекс'''.
* ''Аутограф'' је својеручно исписан рукопис, односно рукопис који је написао сам аутор.
* ''Логограф'' је копија, односно препис изворног рукописа - аутограма
* ''Архетип'' је рукопис настао са аутографа и од кога воде порекло сви каснији преписи.
 
'''Свитак''' је волумен (најчешће папирус)намотан око два дрвена штапа - по један на сваком крају. У антици се назива ''volumen'', а у средњем веку ''rotulus''.
Научна дисциплина која се бави проучавањем рукописа зове се '''кодикологија''' (лат. ''codex'': књига и грч. ''logos'': реч)<ref name="barac"/>
 
'''Кодекс''' је настао повезивањем листова пергамента кожним врпцама (''cauda, coda'') па отуда и назив овомг облика рукописне кљиге - кодекс (''caudex, codex'').
== Кратка историја ==
 
* '''''Аутограф''''' је својеручно исписан рукопис, односно рукопис који је написао сам аутор.
* '''''Логограф''''' је копија, односно препис изворног рукописа - аутограма
* '''''Архетип''''' је рукопис настао са аутографа и од кога воде порекло сви каснији преписи.
 
Научна дисциплина која се бави проучавањем рукописа зовена папирусима ѕове се '''папирологија''', а научна дисциплина која проучава кодексе '''кодикологија''' (лат. ''codex'': рукописна књига и грч. ''logos'': реч)<ref name="barac"/><ref name=enciklopedija>[http://www.enciklopedija.hr Hrvatska enciklopedija]</ref>
 
== Претече рукописних књига ==
Претече кодекса јављају се још код [[Хетити|Хетита]] у 2. миленијуму п.н.е. У [[Стари Рим|старом Риму]] кодекс се јавља у 1. веку а дефинитивну превласт над свим осталим облицима књиге односи у 4. веку, захваљујући ширењу [[Хришћанство|хришћанства]] које га афирмише.
 
После распада [[Римско царство|Римског царства]] античка култура је нестала, а у Европи се образују три културне средине: многобројне [[Феудализам|феудалне]] државице на западу, [[Византија]] на истоку и нова [[ислам]]ска култура у источном [[Средоземље|Средоземљу]]. Једину везу између старог и новог света представљала је књига.
 
Писари су у античком добу били учени и веома цењени људи.
 
Племство је одржало традицију производње у преписивачким радионицама, али под утицајем црквених ауторитета књига у средњем веку губи своју основну функцију из античког периода. Од најважнијег медија за преношење знања постаје најважнији објекат у функцији црквеног обреда.<ref name="barac"/>
 
== Види још ==
* [[Књига]]
* [[Илуминирани рукописи]]