Ђенова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис |
Нема описа измене |
||
Ред 92:
Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] [[Остроготи]] су заузели Ђенову. После [[Готски рат|Готског рата]] била је средиште [[византијско царство|византијског]] викара. Прешла је у руке [[Лангобарди|Лангобарда]] [[643]], а [[773]]. је у саставу [[Франачка|Франачке]]. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на [[Средоземно море|Средоземљу]]. [[Арапи|Арапски]] пирати су [[934]]. спалили град, али убрзо је поново изграђен.
Пре [[1100]]. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а старешина града је био [[епископ]] Ђенове. Стварну власт су обављали "[[конзул]]и“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од тзв. поморских република уз [[Млетачка република|Венецију]], [[Пиза|Пизу]] и [[Амалфи]]. У граду се развила снажна [[бродоградња]], [[банкарство]] и [[трговина]], који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. [[Република Ђенова]] се раширила на [[Лигурија|Лигурију]], [[Пијемонт]], [[Сардинија|Сардинију]], [[Корзика|Корзику]] и имала је потпуну контролу над готово целим [[Тиренско море|Тиренским морем]]. Учествовали су у [[крсташки ратови|крсташким ратовима]], па су успоставили колоније на [[блиски исток|Блиском истоку]], [[Егејско море|Егеју]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Северна Африка|северној Африци]]. Са [[Левант]]а су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је [[Свети грал]]. Пропаст крсташких држава Ђенова је
[[Датотека:Genova-bombardamento francese (1684).jpg|мини|270 п|д|Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.]]
Просперитет није трајао дуго. [[Црна смрт]] ([[куга]]) дошла је у Европу [[1349]]. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са [[Млетачка република|Венецијом]]. [[Венеција]] је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода [[Француска|француске]] доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица [[Лукино Висконти|Висконтија]] из [[Милано|Милана]]. [[Арагон]] је преотео Сардинију од Ђенове. На [[Корзика|Корзици]] је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели [[Турци]] и [[Арапи]]. [[Кристифор Колумбо]] је поклонио 1/10 прихода од [[откриће Америке|открића Америке]] банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. [[Андреа Дорија]] је створио [[1528]]. нови устав, па је Ђенова постала [[Шпанија|шпански]] вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у [[16. век]]у Ђенова привукла многе уметнике, као што су [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]], [[Каравађо]] и [[Антонис ван Дајк|Ван Дајк]]. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у [[маниризам|маниристичком]] стилу. [[Француска|Французи]] су гранатирали Ђенову 1684. да би [[Аустрија]] је [[1746]]. била заузела Ђенову за време [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]]. Ђенова је [[1768]]. предала Корзику [[Француска|Француској]].
| |||