Анексиона криза — разлика између измена

'''Анексиона криза''' (1908-1909) је криза која је настала [[анексија|анексијом]] [[Босна|Босне]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] [[Аустроугарска|Аустроугарској]], извршене прогласом цара [[Франц Јозеф|Франца Јозефа]] [[5. октобар|5. октобра]] [[1908]]. године. Као непосредан повод послужила јој [[Младотурска револуција]] и преврати у Цариграду, изведени у љетолето [[1908]].

Дана 4. октобра 1908. је [[Бугарска]] прогласила независност, а већ сљедећегседећег дана, 5. октобра Аустроугарска је објавила анексију [[Босна|Босне]] и [[Херцеговина|Херцеговине]]. У овај догађај су, посредно или непосредно, биле укључене [[Руска Империја]], [[Османско царство]], [[Француска]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], [[Италија]], [[Краљевина Србија]], [[Књажевина Црна Гора]] и [[Немачко царство|Њемачко царство]]. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са [[Велике силе|великим силама]], које су јој на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] дале мандат за окупацију [[Босна|Босне]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Аустроугарска]] је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у [[Европа|Европи]], утолико више што је у исто вријемевреме, и у споразуму са њом, [[Бугарска]] прогласила своју независност.

У [[Краљевина Србија|Србији]] је [[анексија]] изазвала велико узбуђење, јер се осјећалоосећало да се [[Аустрија]] тиме учвршћује на [[Балканско полуострво|Балкану]], да дубоко погађа националну будућност [[Срби|српства]] и да жели да пресијечепресече све наде у будућност велике самосталне српске државе. [[Срби]] су се ријешилирешили на крупне жртве; протестовали су у свим престоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске. Срби су створили [[Народна одбрана|Народну одбрану]] са циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе, и образовали ([[24. фебруар]]а [[1909]]) концентрациону владу под председништвом [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]].

Под притиском општег нерасположења у [[Европа|Европи]], у жељи да спору одузме европски карактер, [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] је са [[Османско царство|Османским царством]] склопила споразум ([[26. фебруар]]а), платила јој [[Одштета|одштету]] од 2,5 милиона и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српска влада је била принуђена да (31. марта 1909) да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спречити дјеловањеделовање против Аустроугарске.

Анексијом Босне и Херцеговине [[српско питање]] добило је европски карактер, јер је у цијеломцелом свијетусвету остао утисак да је Аустроугарска извела незаконити акт и да му је као праву аргументацију дала само силу. За Србију овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију [[Народ|народних снага]] и изазвао јачање национализма и националне солидарности.