Радио-телевизија Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 245:
== [[Бомбардовање зграде РТС]] ==
Постоје индиције да су водећи људи у Генералштабу Војске Југославије имале сазнања да ће НАТО пакт бомбардовати зграду РТС-а, али да су намерно прећутали такву информацију, јер је срушена зграда и убијени радници односно цивили, су били добри у пропагандно-психолошком рату. Иначе, током бомбардовања Београда 1999. у Дому Војске, било је пуно страних новинара који су извештавали о бомбардовању СР Југославије за своје државе.
Они су дан раније имали тачну информацију када ће НАТО бомбардовати зграду РТС-а. Шта више и пуковник Тим Маршал, још од почетка априла 1999. је говорио да је РТС могућа мета сваког дана. Звао је и директоре Драгољуба Милановића и Миодрага Комракова, који су му љутито одбрусивали сваки пут да брине своју бригу. 23. априла 1999. године у 2:05 сати, авиони НАТО пакта испаљују бомбе на зграду Радио Телевизије Србије у Београду, на Ташмајдану у Абердаревој улици. Том приликом је причињена огромна материјална штета, а у рушевинама дан касније су извучена тела 16 радика, док је 20 тешко повређено. Разлог зашто је НАТО бомбардовао РТС, како је касније наведено "зато што је РТС имао велику улогу у ширењу морала и оптимизма међу народом СР Југославије". Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ.
Радницима РТС-а на Ташмајдану је подигнут заједнички споменик, са уклесаним именима и натписом "ЗАШТО?". Иначе већ годинама 23. априла продице и пријатељи погинулих радика долазе на Ташмајдан код споменика, на парастос и молитвено сећање, да пале свеће за 16 недужних радника. 2001. године.
Након Петооктобарских промена власти у Србији, подигнута је оптужница против Драгољуба Милановића, који је обављао дужност директора РТС-а 1995-2000, а теретиле су га породице ратника РТС-а чији су најдражи настрадали те кобне ноћи 22/23. априла 1999. У оптужници му је стајало да није поштовао пропис Савезне владе, да због проглашења ратне опасности није изместио људство и технику, ван домашаја бомби. Окружни суд у Београду је у јуну 2002. године је Милановића осудио на 10 година затвора, али му је дозволио да на слободи сачека да пресуда постане правоснажна. Он је одмах побегао у Црну Гору, где је ухапшен током акције српске полиције "Сабља" 2003. године. Милановић је прво у затвору имао пријатан третман, али су породице настрадалих раднка РТС-а протествовале, па су му привилегије укинуте. Иначе, Драгољуб Милановић је једини који је одговарао за овај злочин.
Породице погинулих радника РТС-а су 2006. и 2009. упутили представке Специјалном Тужулаштву за ратне злочине и организовани криминал, у вези умешаности тадашњег државног и војног врха СР Југославије, али им није никада одговорено. Породице и даље трагају за истином. Комшије Синише Медића из Калуђерице, погинулог радика РТС-а су 2010. године донели одлуку да се улица у којој је он живео, назове по њему.
Животописи настрадалих радника:
* Милaн Jоксимовић, 47 годинa, обeзбeђeњe
| |||