Северна Македонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 68.42.99.162 (разговор) на последњу измену корисника RAMBONE |
|||
Ред 254:
[[Датотека:Dzingar, bust in Mak. Kamenica.JPG|мини|лево|150п|Биста посвећена палом македонском војнику.]]
15. јануара 1991. године у Скопљу Скупштина СР Македоније усвојила је Декларацију о независности. Грађани су на референдуму 8. септембра 1991. изгласали независност СР Македоније од СФРЈ. 24. марта 1992. године последње јединице ЈНА напустиле су СР Македонију. 11. децембра 1992. Савет Безбедности УН одлучио је да пошаље 800 "плавих шлемова" у Македонију. Међутим, међународно признање државе је успоравала [[Грчка]] због спора око имена нове државе и њених симбола. Као компромис, [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] су 1993. признале нову државу под именом Бивша Југословенска Република Македонија. 24. децембра 1993. Македонија и Албанија су успоставиле дипломатске односе. Грчка је и даље била незадовољна и фебруара 1994. је увела трговинску блокаду. Блокада је укинута у септембру 1995. када је Република Македонија променила изглед своје [[застава Републике Македоније|заставе]] и делове свог устава који су јој дозвољавали да се меша у унутрашње проблеме других држава.
Република Македонија је једина република која се од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] одвојила без рата. Ипак, стање у њој је озбиљно дестабилизовано током [[рат на Косову и Метохији|рата на Космету]], када је велики број косовских Албанаца избегло у Републику Македонију. Иако су се избеглице вратиле на Космет после рата, [[Албански национализам|албански националисти]] са обе стране границе су се [[сукоби у Републици Македонији (2001)|побунили]] са циљем остваривања аутономије или независности делова Републике Македоније насељених Албанцима. Сукоби између македонске војске и полиције и албанских сепаратиста су се водили на северу и западу државе, између марта и јуна 2001. Рат је окончан интервенцијом [[НАТО|НАТО пакта]], који је надгледао успостављање примирја. По одредбама [[Охридски споразум|Охридског споразума]], македонска влада се обавезала да дозволи већи степен политичке моћи и културне аутономије албанској мањини. Албанска страна се обавезала да се одрекне сепаратистичких захтева и призна све македонске институције, као и да се разоружа и преда све оружје НАТО пакту.<ref>[http://mls.gov.mk/index.php?news=450 Текстот на Охридскиот рамковен договор]</ref>
| |||