Алфред Ретклиф-Браун — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Commonscat|Alfred Radcliffe-Brown}} |
Нема описа измене |
||
Ред 22:
== Биографија ==
Алфред Реџиналд Ретклиф-Браун рођен Алфред Реџиналд Браун у Спаркбруку, Бирмингем, Енглеска, други син Алфред Брауна (у.1886), референта производње, и његове супруге Хане(рођена Ретклиф). Он је касније променио презиме, на Редклиф-Браун. Школовао се у “ Кинг Едвард“ школи, у Бирмингему, и Тринити универзитету, Кембриџу, дипломирао са првом класом почасти у моралним наукама Трипос. У току студија стекао је надимак "Анархија Браун" због његовог блиског интереса за списе анархо-комунизма и научника Петар Кропоткин.
Студирао је психологију под надзором В.Х.Р. Риверса, који га је са А.Ц. Хадоном, водио ка социјалној антропологији. У каснијем утицају отпутовао је у Андаман Исландс (1906-1908) и Западне Аустралије (1910-1912, са биологом и писцем Е.Л. Грант Ватсоном и Дејзи Бејтсом) да спроведе рад на терену у функционисању друштава тамо, служећи му као инспирација за његове касније књигаме“ Андаман острвљани“(1922) и „Друштвене организација аустралијских племена“(1930). Међутим на састанку Британског удружења за унапређење науке, у Мелбурну је био оптужен од стране Дејзи Бејтса, за копирање њеног рада из 1914. године. <ref>{{cite book|last=Kuper|first=Adam|title=Anthropology and Anthropologists|year=1973|pages=45-46}}</ref>
У 1916. је постао директор образовања у Тонги, а 1920. преселио се у Кејп Таун да постане професор социјалне антропологије, оснивајући“Школу Афричког живота“. Даља универзитетска именовања била су на универзитету у Кејп Тауну (1920-25), универзитету у Сиднеју (1925-31) и универзитету у Чикагу (1931-37). Међу његовим најистакнутијим ученицима током година на универзитету у Чикагу је Сол Пореска и Фред Еган. После ових различитих далеких именовања, он се коначно вратио у Енглеску 1937. године да преузме звање ј првог преседавајућег кад је реч о социјалној антропологији на Оксфорду 1937. Године где је био до одласка у пензију 1946. Умро је у Лондону 1955.
Ред 34:
'' "да кажем да учења о друштвеним структурама нису потпуно иста ствар као и кад бих рекао да учимо друштвене односе, што је како неки социолози дефинишу свој предмет Посебан друштвени однос између две особе (. осим Адама и Еве у рајском врту ) постоји само као део широке мреже друштвених односа, укључујући многе друге особе, и то је та мрежа коју ја сматрам као предмет наше истраге.Свестан сам, наравно, да је израз" друштвена структура " коришћен у великом броју различитих значења, неки од њих врло нејасно. " ''
'' "То, нажалост, важи и за многе друге термине које најчешће користе антрополози. Избор термина и њихове дефиниције је ствар научне погодности, али једна од карактеристика науке, чим је прошао први формативни период, је постојање техничких термина који се користе у истом прецизном значењу, од стране свих студената те науке. По овом тесту , жао ми је што морам да кажем, социјална антропологија још није формирана наука. ''* <ref>{{cite book|first=A.R.|last=Radcliffe-Brown|title=Antropologija i antropologisti|pages=34}}</ref>
Поред идентификовања апстрактних односа између друштвених структура, Редклиф-Браун се залаже за значај појма "укупне друштвене структуре", што је збир друштвених односа у датој друштвеној јединици анализе током одређеног периода. Идентификација "функција" друштвених пракси је требало да буде релативна у односу на укупну друштвену структуру. Леви-Строс је видео социјалну структуру као модел.* <ref>{{cite book|last=Graeber|first=David|title=Fragments of an Anarchist Antropology|year=2004|location=Chicago|pages=16}}</ref>
Ред 45:
Редклиф-Браун је одбацио оба погледа због нестабилне природе историјских реконструкција. Уместо тога, он се залагао за коришћење компаративне методе како би пронашли правилности у људским друштвима и тако изградити истинска научна сазнања друштвеног живота.
''"За социјалну антропологију, задатак је да формулише и потврди изјаве о условима постојања друштвених система (закони социјалне статике) и правилности које су видљиве у друштвеним променама (закони друштвене динамике). То може да уради само систематском употребом компаративне методе, и једино оправдање те методе је очекивање да ће нам пружити резултатима ове врсте, или, како Боас наводи, да ће нам пружити знања о законима друштвеног развоја. То ће бити само у интегрисаној и организованој студији у којој историјске студије и социолошке студије су комбинование, да ћемо бити у стању да постигнемо право разумевање развоја људског друштва"'' <ref>{{cite book|first=Claude|last=Levi-Strauss|title=Anthropologie structurale|year=1963|location=London}}</ref>
У том смислу, Редклиф-Браун се залаже за "природне науке друштва". Он је тврдио да је независна улога социјалне антропологије овде, одвојена од психологије, мада не у сукобу са њом. То је зато што је психологија требало да буде проучавање појединих менталних процеса, док је социјална антропологија ту да проучи процес интеракције између људи (социјални односи). Тако је тврдио за принципијелне онтолошке разлике између психологије и социјалне антропологије, на исти начин као што би се могло тврдити за принципијелну разлику између физике и биологије. Штавише, он је тврдио да постојеће друштвене научне дисциплине, са могућим изузетком лингвистике, су биле произвољне; Једном кад је наше знање друштва задовољено, тврдио је он, ми ћемо бити у стању да формирамо под облике антропологије који се врте око релативно изолованих делова друштвене структуре. Али без интензивних научних знања, немогуће је знати где треба повући те границе.
Ред 51:
== Етнографија ==
Редклиф-Браун спроводи теренски рад на Андаман острвима, Аустралији, и другде. На основу овог истраживања, он је интензивно допринео антрополошким идејама о сродству, и критиковао Леви-Стросову торију савеза . Он је такође извео структуралне анализе митова, укључујући их на основу концепта бинарних разлика и дијалектичке опозиције, идеју касније поновљену од стране Леви-Стросова.<ref name="81(1/2): 22.">{{cite journal|first=A.R.|last=Radcliffe-Brown|title=The Comparative Method in Social
Anthropology|journal=Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland|issue=81(1/2)|pages=22}}</ref>▼
{{Commonscat|Alfred Radcliffe-Brown}}▼
== Критике ==
Линија 63 ⟶ 65:
== Референце ==
▲Anthropology|journal=Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland|issue=81(1/2)|pages=22}}</ref>
▲{{Commonscat|Alfred Radcliffe-Brown}}
[[Категорија:Британски социолози]]
| |||