Нортамбрија — разлика између измена

'''Нортамбрија''' ({{јез-ен|Northumbria, Northhumbria}}; староенглески: Norþanhymbra или Norþhymbre) била је једна од седам краљевина [[Англосаксонска Енглеска|англосаксонске]] [[Хептархија|хептархије]] у Енглеској. Нортамбрија се простирала на територији данашње северне [[Енглеска|Енглеске]] и јужне [[Шкотска|Шкотске]]. Назив је добила по реци Хамбер која је представљала њену јужну границу. Настала је у 7. веку спајањем двеју англосаксонских краљевина - [[Берниција|Берниције]] и [[Деира|Деире]]. Берниција је лежела између Тиса (Tees) и Форта, док Деира одговора данашњем Јоркширу.Овај процес завршен је за време владавине краља Освига (642-670) који је у 7. веку постао најмоћнији владар Острва, а Нортамбрија најмоћнија држава хептархије.

Овај процес завршен је за време владавине краља Освига (642-670) који је у 7. веку постао најмоћнији владар Острва, а Нортамбрија најмоћнија држава хептархије. Хришћанство у Нортумбрији долази женидбом краља Едвина од Нортамбрије са кентском принцезом 625. године. Са принцезом дошао је и Паулинус, који је постао први надбискуп Јорка. Он је провео 26 дана покрштавајући део становништва Нортумбрије на реци Глену. Ипак, након пораза краљ Едвина 633. године код Хитфилда од мерсијског краља Пенде, долази до враћања старих богова Англосаксонаца. Ипак, следеће године (634) крунисан је нови краљ, Освалд, који је био васпитан од ирских калуђера из Јоне. Он је са собом довео Еидена, оснивача манастира Линдисфарн. Манастир ће представљати буктињу хришћанства у Нортамбрији. И после пораза и смрт краља Освалда (642) од мерсијског краља Пенде, Нортумбрија је остала хришћанска.