Дало би се наслутити да су Немци још од [[битка за Француску|заузећа Француске]], [[Јун|јуна]] [[1940.]] године, организовали одбрану атлантске обале и изграђивали поменути [[Атлантски бедем]]. Међутим, није било тако. До [[1942.]] године зид једва да је постојао јер се [[Адолф Хитлер|Фиреру]] победа чинила тако сигурном да се уопште није ни помињала потреба изградње обалних утврђења. [[Аустрија]] и [[Чешка]] су биле припојене још у периоду [[1938.|1938]]-[[1939|1939.]] година. Септембра [[1939.]] године немачке трупе су прегазиле [[Пољска|Пољску]] и поделиле је са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР-ом]] према [[Споразум Рибентроп—Молотов|споразуму Рибентроп – Молотов]]. До почетка [[Лето|лета]] [[1940.]] године [[западна Европа]] ~ изузев [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Ирска|Ирске]] ~ је била под немачком контролом. [[Данска|Краљевина Данска]] је капитулирала за један дан у [[Април|априлу]] док је [[Норвешка|Краљевина Норвешка]] захваљујући својој конфигурацији терена и помоћи [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] и [[Француска|Француске]] издржала шест недеља. Од [[10. мај|10. маја]] до [[22. јун|22. јуна]] [[1940.]] године [[Вермахт]] је заузео [[Луксембург]], [[Краљевина Холандија|Холандију]], [[БелгијуБелгија|Краљевина Белгија]], [[Француска|Француску]] и избацио Британце из [[Денкерк|Денкерка]]. Након француске капитулације [[Краљевство Велика Британија|Британија]] је остала сасвим сама. Иако су га генерали наговарали, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] никако није наређивао да се отпочне с [[Операција Морски лав|операцијом „Морски лав“]] – инвазијом Британских острва. Уместо тога опет се окренуо Истоку јер је веровао да британски премијер сер [[Винстон Черчил]] све наде у своју победу полаже у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], који ће у некој будућности напасти [[Трећи рајх|Траћи Рајх]] с леђа. Прво су, операцијама [[Подухват 25]] и [[Битка за Грчку|Марита]] окупиране [[Краљевина Југославија]] и [[Краљевина Грчка]] и тиме је потпуно било пацификовано [[Балканско полуострво]]. [[22. јун|22. јуна]] [[1941.]] године отпочела је [[Операција Барбароса|операција Барбароса]] – напад на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Како је време пролазило и како је [[Вермахт]] био све дубље у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР-у]], док је [[Краљевство Велика Британија|Велика Британија]], захваљујући помоћи [[Сједињене Америчке Државе|САД-а]], почела полако да се опоравља, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је схватио да француска обала није више офанзивна одскочна даска, већ осетљиво место у његовој одбрани. Негде у [[Јесен|јесен]] [[1941.]] године [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је својим генералима почео да говори о жељи да од [[Европа|Европе]] створи „''непробојну тврђаву''“. У [[Децембар|децембру]], кад је [[Вермахт]] запео пред самом [[Москва|Москвом]], а [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ушле у рат, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је у јавним наступима почео да се хвали да је „''изграђен појас џиновских утврђења''“ од [[Ћирћенес|Ћирћенеса]] на норвешко-финској граници па све до [[Пиринеји|Пиринеја]] на француско-шпанској граници. Не узимајћи у обзир то сулудо хвалисање сасвим довољно говори податак да се разуђена обала од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до [[Бискајски залив|Бискајског залива]] на [[Југ|југу]] протезала скоро 4830 километара.
Утврђења нису постојала ни директно преко пута [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], на најужем делу [[Ламанш|Ла Манша]]. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је, међутим, био потпуно опседнут концепцијом о „'''Тврђави Европа'''“. Тадашњи начелник [[ОКХ|Врховне команде Копнене војске]] [[Генерал-пуковник|генерал-пуковник]] [[Франц Халдер]] у својим мемоарима се добро сећа времена кад је [[Адолф Хитлер|Фирер]] први пут изложио своју фантастичну идеју. [[Франц Халдер|Халдер]] који никад [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] није опростио што није извео инвазију на [[Уједињено Краљевство|Британију]] био је према читавој тој идеји веома хладан. Усудио се да на једном састанку примети да би та утврђења „''ако су заиста потребна''“ требало саградити „иза обалне линије и изван домета поморских топова јер би иначе трупе могле бити онемогућене непријатељском ватром“. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је као стрела прошао по соби и зауставио се поред стола на коме је била велика географска карта а затим је скоро пуних пет минута провео у неразговетном и бесном брбљању. Ударајући песницом по карти, урлао је: „''Бомбе и гранате ће падати овде ... овде ... овде ... и овде ... испред зида, иза зида и на зид, али ће трупе које се буду налазиле унутар самог зида бити на сигурном! После тога ће изаћи напоље и бориће се!''“
