|
“Запослио ме је јер сам био филозоф. Иако је техницки био профеоср социологије, није зелео да запосљава своје студенте, тако да сам имао користи од тога. Он је претпоставио да би било који филозоф био еволуционарни Хобхаусанин као и он сам. Требало му је времена да схвати да ја нисам био.”
Гинзберг је био наследник Леонарда Трелавнија Хобхауса као Професор Социологије Мартин WхитеВајт на ЛСЕЛШЕ (ЛондонЛондонска СцхоолШкола Оф ЕцономицсЕкономије). Дело Хобхауса, Еволуција ума (1901), је предлагало да се друстводруштво посматра као организам, последица еволуције, са индивидуом као основном целијомћелијом, цијечије је основна премиса била да цеће се друстводруштво побољсаватипобољшавати сас временом. Идеја- идеја којој се Гелнер противио.
“Гинзбер…био је потпуно неоригиналан и глуп. Он је једноставно понављао еволуционарни рационализам који је вецвећ био осмиљеносмишљен од стране Хобхауса и која је цистомчистом слуцајносцуслучајношћу била екстраполација његовог приватног зивотаживота: поцевсипочевши у Пољској а заврсавајуцизавршавајући као један од утицајнијих професора на ЛСЕЛШЕ-у. Он је еволуирао, имао је своју идејулествицу великог развицаразвића: где сује најнизинајнижа налествица лествиципредстаљала биле пијаницепијаницу, ПољациПољацака, антисемитскиантисемитскпг нитковиниткова, дока је следецуследећу лествицу цинилачинила пољска аристократија, мало боља. А ондаОнда је досаодошао у Енглеску, прво на универзитетски коледзколеџ, под Давсом Хиксом, који је био скоро па рационалан ( остало му је мало антисемитских предрасуда, циничини се) да би најзад заврсиозавршио на ЛСЕЛШЕ-у са Хобхаусом, који је био толико рационалан да му је рационалност цурила крозна усинос. Тако је Гинсберг схватио то, по њему је цело цовецанствочовечанство јосјош рационалније еволуирало, од пијаног Пољака до Хобхауса и бастебаште у Хампстеду.”
Гелнерова критика лингвистичке филозофије у делу ,,Речи и ствари” фокусирају се на Џ. Л. Остина и каснији рад Лудвига Њитгенштајна, где их критикује што ни не помишљају да су њихове методе можда неисправне. Постао је доктор наука 1961 уз помоћ тезе која се бавила делом ,,Органиѕација и улога Бербера Завија”, да би само годину дана касније постао професор филозофије, логике и научне методе. ,,Мисли и промене” су објављене 1965, а у ,,Стању и друштву совијетске мисли” (1988) је испитивао да ли би марксистички режими могли да буду либерализовани.
|
