Гелнер ће 1983. године објавити ,,Нације и Национализам”. За Гелнера, национализам је: ,, политички став уније политике и нације”. Национализам је постао неопходни део модерног друштва. У прошлости су владари мање водили рацуна о хомогености културе својих грађана. Данас је потребно стандарнизовати културу, јер је вишак у комуникацији радника који раде на машинама, и као таква им није потребна.
Премда, индустријско друстводруштво дефиниседефинише цињеницачињеница да постоји константна (вецита?)константни пораст:, врсте запослењазапошлења варирају, и нове вестиневештине се морају науцитинаучити. Дакле, спремање за неки опсти (обицан)класични посао, захтева (вреди) висевише него спремање за неки специјализованспецијализовани. Територијално гледано, постоји конкуренција за заједницкезаједничке сливнике (тхе фуцк?) (као на пример Алсаце-ЛорраинеЛорене). Како би задрзалазадржала стисак над ресурсима као и свој опстанак и прогрес, дрзавадржава и култура, из ових разлога, морају бути подударни. Национализам је, дакле, неопходан.
