Свети Вид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{DEFAULTSORT}} |
Поправљене везе: Римокатоличка црква → Католичка црква (2) |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Биографија
| име = Вид
Линија 19 ⟶ 18:
| држава_смрти = [[Римско царство]]
}}
'''Свети Вид''' ({{јез-лат|Vitus}}) је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља. Рођен је на [[Сицилија|Сицилији]], а погубљен у [[Рим]]у [[303]]. године у време прогона хришћана под царевима [[Диоклецијан]]ом и [[Максимијан]]ом. [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] га прославља [[15. јун]]а.
Према делу ''„Мучеништво Св. Вида“'' написаном крајем [[6. век]]а, Св. Вид се родио крајем [[3. век]]а у богатој многобожачкој породици на југозападу Сицилије. Хришћанство је као дете примио од свог тутора Модеста и његове жене Крешчентије, која је била Видова дадиља. Бежећи од свог оца који је на силу желео да га одврати од хришћанства, Вид са својим тутором и дадиљом бежи у [[Базиликата|Луканију]], где су све троје касније ухапшени као хришћани и спроведени у [[Рим]]. Према легенди, у Риму је млади Вид учинио много чуда, међу којима се наводи и исцељење Диоклецијановог сина. Упркос свему, са својим пратиоцима је осуђен на смрт и погубљен [[303]]. године бацањем у котао са врелим уљем. Према легенди, из тог котла га је још живог извео анђео који га је вратио у Луканију, где је коначно умро.
Линија 43 ⟶ 42:
== Дан Светог Вида ==
[[Света столица|Римска патријаршија]] и каснија [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] дан Св. Вида традиционално обележава [[15. јун]]а. Овај дан је и градска слава хрватског града Ријеке, чији се Св. Вид сматра заштитником.
У [[Православна црква|Православној цркви]] се Св. Вид признаје као светитељ из времена неподељене цркве, али његов култ није јак. Упадљиво је да у народном обичајном календару православних [[Срби|Срба]] све до [[Бугарска|бугарских]] граница постоји дан [[Видовдан]] који се обележава такође 15. јуна (у [[20. век|20]]. и [[21. век]]у, [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]) и памти као дан на који се одиграла [[Косовска битка]] [[1389]]. С обзиром на то да је у западним крајевима [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] присутан утицај Рима, да су у Србију досељавани римокатолички [[Саси]], могуће је да је овај празник реликт прошлости и времена када је био обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору. Међутим, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре раскола хришћана на православце и католике. Треба рећи да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Овај датум је у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] посвећен [[Амос|Св. Амосу]], а тек [[1892]]. године постаје [[Литургија|литургијски]] празник посвећен ''[[Лазар Хребељановић|Св. кнезу Лазару]] и св. мученицима српским'', кад му се и први пут званично додељује народно име ''Видовдан''. У последње време популарна је и теорија да ''Видовдан'' није директно повезан са Св. Видом, већ са словенским богом [[Световид|Световитом]] (Световид, Свантевит) са [[Рт Аркона|Арконе]]. Све претходно наведено упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом Св. Витуса (т. ј. код јужних Словена култом Св. Вида, а код западних Словена култом Св. Вита). Код Срба и Бугара који иако признају Св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
| |||