Роберт Овен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
=== Њу Ланарк ===
Током посете [[Глазгов|Глазгову]], Овен се заљубљује у Керолајн Дејл, ћерку Дејвида Дејла, власника [[Њу Ланарк]] млинарнице. Овен је убедио своје партенере да купе Њу Ланарк, а након што се оженио са Керолајн<ref>[http://robert-owen-museum.org.uk/time_line Robert Owen Museum websit] Accessed 26 February 2015</ref>, ту се и настанио. Био је менаџер и сувласник млинова (Јануар 1810). Охрабрен својим успехом у управљању млином у Манчестеру, он се надао да ће успети да подигне Њу Ланарк на више принципе од чисто комерцијалних.
Њу Ланарк млинарницу су основали 1785. године Дејвид Дејл и [[Ричард Аркврајт]]. Снага воде коју обезбеђује водопад [[Клајд|реке Клајд]] је постала велика атракција. Око 2000 људи је радило у млинарници, од којих су 500 била деца која су доведена из сиротишта и добротворних организација у Единбургу и Глазгову. Деца су добро третирана од стране Дејла, али је опште стање народа било незадовољавајуће. Већина радника је припадала најнижим слојевима друштва, крађе, пијанство и други пороци су им били заједнички, образовање је било запостављено, а већина породица је живела у једној соби. Угледни људи из земље су одбијали да поднесу дуге сате и напоран рад у млинарници.
Ред 56:
=== Експерименти заједнице у Америци (1825) ===
1825. године, такав експеримент је покушао да изведе под управом свог ученика Абрам Кјумб, у Шкотској близу Глазгова, а следеће године Овен је почео један у Новој Хармонији који му је продао Џорџ Реп. Након суђења које је трајало око две године, оба пројкета су пропала. Ниједан од пројеката није био одговарајући, њихови учесници су били мешани, вредни људи са циљевима са скитницама.<ref>[http://books.google.com/books?id=nuspAAAAYAAJ&lpg=PA43&ots=x2fIRmQvqi&dq=%22a%20heterogeneous%20collection%20of%20radicals%22&pg=PA43#v=onepage&q=%22a%20heterogeneous%20collection%20of%20radicals%22&f=false Robert Owen: Pioneer of Social Reforms] by Joseph Clayton, 1908, A.C. Fifield, London </ref>
Џосаја Ворен, који је био један од учесника у Новој Хармонији, тврди да је заједница осуђена на пропаст због индивидуалног суверенитета и приватне својине. Воренова запажања о разлозима неуспеха заједнице довели су до развоја [[Амерички индивидуалистички анархизам|америчког индивидуалистичког анархизма]], чији је био првобитни теоретичар.<ref>[http://nrhp.focus.nps.gov/natreg/docs/All_Data.html "National Register Information System"] National Register of Historic Places. </ref>
== Референце ==
| |||